Говорећи о догађајима на информационом фронту, нема сумње да је вест која је обележила претходну ноћ и која ће без сумње обележити и дане пред нама, она о хапшењу Павела Дурова, једног од оснивача и генералног директора компаније чији је производ Телеграм.
Ситуација је овде довољно јасна — мада је Дуров задржан у Паризу, јасно је да се ради о операцији координисаној од стране колективног Запада са циљем стицања приступа енкрипционим кључевима посредством ког ће они који њима располажу бити у стању да приступе свим садржајима на серверима Телеграма.
Једнако је јасно зашто је овај задатак додељен Француској — Дуров је у својој дубоко погрешној процени одлучио да постане држављанин Француске што је омогућило Паризу да спровођењу операције приступи као унутрашњем питању.
Импликације
Док нема сумње да је Телеграм као платформа постао практично светски епицентар алтернативног информисања, сви су изгледи да су западне специјалне службе заинтересоване за нешто друго — приступ интерној комуникацији припадника армије РФ, али и прикупљање информација о информантима и герилцима који иза линије фронта делују против кијевског режима.
И управо овде се налази главни разлог спровођења операције хапшења Дурова ком ће предавање енкрипционих кључева несумњиво бити понуђено у својству нагодбе која ће осигурати ослобађање од неутемељене, али зато веома дугачке и озбиљне оптужнице.
Све ово, наравно, не значи да је Телеграму дошао крај — са техничке стране, по ослобађању и евентуалном повратку Дурова у Русији (уколико Париз ово не онемогући додатним условима ослобађања), енкрипциони кључеви могу бити замењени, сервери промењени. Но, сав садржај Телеграма до тог тренутка био би компромитован.
У свему овоме, највећу грешку ипак јесте направио сам Дуров верујући да са Западом може бити неког компромиса, да постоји некакав правни систем, да је у текућем рату могуће бити неутралан. И сви они који гаје сличне илузије требало би да извуку неопходне закључке из његовог примера.
