Нови талас интересовања западних медија за могућност укључивања европских држава у сукоб у бившој Украјини у року од 24 часа прерастао је у разматрања о интервенцији НАТО пакта у целини на страни кијевског режима.
Доминантни наратив који прати ово питање јесте онај који говори о некаквим црвеним линијама НАТО чији би прелазак довео до директног укључења блока у сукоб — ту се помињу улазак белоруске армије у бившу Украјину, као и могући напад Русије на Пољску, државе Балтика или Молдавију.
Које су импликације?
Битно је напоменути да све ове информације које преносе западни медији долазе од њима омиљених извора — анонимних званичника — услед чега их несумњиво треба узети са резервом.
Но, то није једино што је упутно у овој причи — неке од наводних црвених линија, као што су напад Русије на Пољску или балтичке државе потпуно су бесмислене, будући да би такав сценарио свакако довео до примене принципа колективне одбране (члан 5 оснивачког НАТО споразума) што нема никакве везе са сукобом у бившој Украјини.
С тим на уму, тешко је не сложити се са запажањем руског Телеграм канала Рыбарь да наводне црвене линије нису суштина актуелне медијске кампање, већ напротив, да се ради о постепеном увођењу могућности сукоба с Русијом у јавни дискурс колективног Запада како би се становништво припремило за предстојеће ескалације.
Но, истовремено не бисмо одбацили конкретне наведене тачке као потпуно небитне — напротив, она о нападу на Молдавију која притом није чланица НАТО може се показати као веома значајна, будући да она указује на извесна очекивања Запада да се Русија неће мешати у његове друге пројекте у источној Европи од којих је Молдавија можда најближа завршетку са њеном очекиваном анексијом од стране Румуније у неком тренутку након предстојећих избора и референдума који могу актуелним властима дати практично неограничена овлашћења.