У протеклих три дана, званичници сепаратистичких структура у Приштини обајвили су о два различита случаја када је примећено присуство Војске Србије, односно жандармерије у непосредној близини административне линије — у првом случају који је забележен 12. октобра, судећи по објављеним фотографијама радило се o једном војном камиону и најмање три наоружана војника који су се налазили на нешто мање од 50 метара од административне линије југоисточно од села Врапце (42.736464390955135, 21.5567419090632).
Други случај забележен је 14. октобра на административном прелазу Мердаре где су, према писању шиптарских медија, четири припадника жандармерије прешла административну линију пешке, полазећи од полицијске станице на источној страни административне линије (42.93687893309052, 21.246658848521342), задржавајући се на окупираној територији наше јужне покрајине око десет минута. Ипак, одсуство снимака са средстава објективне контроле баца сумњу на тврдње о преласку административне линије.
Позадина догађаја
На првом месту, значајно је напоменути да у светлу одсуства икаквих доказа о наводном преласку административне линије, припадници жандармерије, као и припадници Војске Србије нису ни на који начин нарушили важеће међународне споразуме, укључујући ту и оне који се тешко могу сматрати погодним по нашу земљу — поврх тога, Министарство спољних послова и Министарство унутрашњих послова задужени су за контролу безбедносне ситуације унутар некадашње копнене зоне безбедности и у складу с тим мандатом могу заузимати које год положаје за које командне структуре процене да је то неопходно.
С тим на уму, можемо се запитати који би био могући разлог за њихово деловање, по свему судећи, краткотрајно, у непосредној близини административне линије, тим пре што се у оба случаја ради о потпуно јавном појављивању, са возилима паркираним директно на јединим проходним рутама у околини?
Једно могуће објашњење јесте донекле уобичајена пракса провере брзине реаговања условног непријатеља — имајући на уму склоност сецесионистичких структура из Приштине да извештавају међународну јавност о практично сваком покрету оружаних снага Србије који примете, објављивање ове информације у шиптарским медијима могло је пружити значајне информације нашим безбедносним службама о томе колико је снажна непријатељска контрола над административним прелазима.
Још једна значајна информација прозилази из природе објављених фото-материјала — непријатељ се, бар на северозападу административне линије ослања искључиво на оптичка средства извиђања о чему сведочи одсуство снимака са беспилотних летилица, а уколико су оне и деловале на терену, о томе су могле известити распоређене снаге.
Ништа мање значајно, појављивање Војске Србије на правцу који приштински сепаратисти не сматрају приоритетним може створити додатни притисак на непријатеља, приморавајући га да расипа дефицитне високо-технолошке капацитете (као што су, на пример, БПЛ Bayraktar TB2) за контролу знатно ширег појаса територије но што је то био случај раније. Оваква одлука лако може довести до појављивања нових слепих тачака у непријатељској контроли административне линије, а које у будућности могу постати перспективни правци деловања специјалних јединица ВС, или можда скривене логистичке руте путем којих се потребни ресурси могу неопажено пребацити на окупирану територију.
На крају крајева, нема разлога да верујемо да су ови случајеви заиста били изоловани — јединице Војске Србије могле су деловати и на бројним другим тачкама, укључујући ту и огромну дужину административне линије на којој нема обележених прелаза, при чему су ове активности могле остати неоткривене.
