Раније данас, портпаролка Европске комисије Паула Пињо потврдила је да је ова бриселска институција започела рад на формирању нове обавештајне агенције која ће се потчињавати непосредно генералном секретаријату организације, односно шефици ЕК Урусли фон дер Лајен.
Извори листа Financial Times упућени у тему потврдили су да ће новоформирана служба регрутовати своје агенте из редова националних обавештајних агенција држава чланица ЕУ:
Обавештајци чланица ЕУ знају много. Европска комисија зна много. И потребан нам је бољи начин да спојимо та сазнања тако да она буду ефективна и корисна за наше партнере. У обавештајној делатности, увек нешто морате дати да бисте нешто добили.
Опозиција унутар Уније
Иако ова идеја још увек није формално изнета пред све чланице ЕУ — што је чињеница која довољно говори о тренутном степену аутономије бриселске бирократије — она је већ наишла на своје критичаре, укључујући ту и високе званичнике Дипломатске службе ЕУ који координишу активностима већ постојећег Обавештајно-ситуационог центра (Intelligence and Situation Center — IntCen) који у овом тренутку игра сличну улогу.
Извори Financial Times-а такође потврђују да Европска комисија очекује отпор европских престоница због даље концентрације моћи у рукама Брисела, али да сматрају да ће ”текући хибридни рат Русије” и ”неефикасност IntCen-а” у сусрету са истим бити довољно убедљиви аргументи.
Импликације
Овај потез није изненађење — он представља логичан наставак стратегије коју Урсула фон дер Лајен спроводи већ месецима. Још у марту, шефица ЕК покренула је нови формат размене обавештајних података, тзв Security College, који заобилази постојеће механизме ЕУ, а чија је имплементација аргументована фразом ”ванредна времена захтевају ванредне мере”.
До овог развоја догађаја долази и у светлу формалног почетка рада на формирању такозваног Војног Шенгена, комплекса административних мера који ће уклонити бирократске и логистичке препреке слободном кретању и размештању снага НАТО широм Европске уније, невезано за ограничења која прописују национални закони држава чланица — документ са првим предлогом имплементације израдиће управо Европска комисија, и представити га јавности 19. новембра.
Све ове мере јасни су сигнали убрзане ерозије суверенитета националних држава и преношења све ширег опсега овлашћења на брислеске структуре — ЕУ, која у овом тренутку делује искључиво у својству политичког крила НАТО, на тај начин смешта у руке Европске комисије и Урсуле фон дер Лајен такву контролу над војно-безбедносним и обавештајним структурама каква на континенту није виђена од тридесетих година прошлог века.
