Пре нешто мање од недељу дана, власти непризнатог Придњестровља одлучиле су да обавесте јавност о резултатима неуспелих преговора са молдавском делегацијом који су се одржали у мају ове године иза затворених врата — том приликом, делегација Придњестровља предложила је потписивање декларације која захтева да обе стране покажу добру вољу, спрече кораке који би довели до погоршања односа, и да се обавежу на искључење војне агресије. Кишињев је, међутим, одбио овај предлог.
На овај начин, марионетске власти Молдавије практично су потврдиле да инвазија на Придњестровље и последична војна реинтеграција регије нису искључени као сценарио даљег развоја ситуације.
Позадина догађаја
Односи Кишињева и Тираспоља више пута су се приближавали тачки усијања од доласка радикално прозападних снага на чело Молдавије — у марту, Молдавија је суспендовала учешће у Уговору о конвенционалним снагама у Европи чиме је уклонила правне препреке за распоређивање значајних војних снага у приграничним регијама. Већ крајем маја, Кишињев је започео са концентрисањем људства и технике на граници с Придњестровљем.
До тог тренутка, власти непризнате републике већ су се обратиле Москви за помоћ у светлу растућих притисака Молдавије, а овај корак наишао је на оштру критику НАТО — заменик генералног секретара блока Мирчеа Геоана поручио је да ће у случају покушаја Русије да анектира Придњестровље војни блок пружити сву подршку Молдавији будући да она игра „значај улогу“.
Војна интеграција са Румунијом
Истовремено, током претходних неколико месеци могли смо пратити и процес војне интеграције Молдавије и Румуније — у априлу, Министарство одбране у Букурешту изнело је предлог измена Закона о националној одбрани према којим ће Румунија први пут у својој историји имати законску могућност да уведе своје трупе на територију друге државе, а у циљу заштите сопствених грађана у иностранству, укључујући ту и од нејасно дефинисаних хибридних претњи.
Почетком јула, влада у Кишињеву усвојила је предлог о изменама безбедносног споразума са Румунијом према којим се омогућава деловање оружаних снага Молдавије под румунском заставом у војним мисијама које реализује УН, ОЕБС, ЕУ или НАТО — на овај начин, молдавска армија практично је интегрисана у румунску.
Недуго потом, у Кишињеву је одржан самит Румунија – Украјина – Молдавија на ком је постигнут договор о развоју транспортно-логистичке инфраструктуре на траси Рени – Џурџулешти – Галац, званично, са циљем олакшавања извоза украјинских житарица. Но, импликације овог корака чине се знатно другачијим уколико на уму имамо чињеницу да је железница Галац – Џурџулешти још од прошле године укључена у НАТО пројекат војне мобилности.
Војне донације ЕУ
Свему овоме можемо придодати и значајне војне донације ЕУ посредством озлоглашеног Европског фонда мира. Само у 2024, ова бриселска институција донирала је Кишињеву 137 милиона евра за модернизацију система ПВО, као и војне логистике, радиоелектронског ратовања и ваздушног осматрања.
