Како саопштава национална телевизија Кине (CCTV), ловци пете генерације Народноослободилачке армије Кине J20 Wēilóng започели су рутинским патролама ваздушним простором изнад две кључне морске руте у региону — мореуза Цушима и канала Баши.
Ови извештаји подсећају да су J20 опремљени најсавременијом стелт технологијом која им је омогућила дубок продор у зоне противничког надзора, укључујући ту и неке од стратешки најзначајнијих тачака које притом представљају жариште извиђачког и војно-обавештајног деловања Јапана, Филипина, Јужне Кореје и САД.
Ни једна од наведених држава које имају значајне интересе повезане с овим морским путевима за сада није званично коментарисала наводе кинеских медија. Ово ћутање регионалних сила може указивати на узнемиреност овим развојем догађаја, али и неспремност на ескалацију.
Значај канала Баши
Канал Баши налази се између Тајвана и Филипина где повезује спорну акваторију Јужног Кинеског Мора са Тихим океаном — као такав, овај пролаз не само да представља стандардну руту за улазак америчких војних бродова у воде које Кина сматра својим, већ и ”уско грло” у ком САД обично откривају покрете кинеских подморница на путу ка Пацифику.
Ова акваторија има и значај који излази из домена војног — на дну канала налази се велики број подводних каблова који осигуравају несметану комуникацију између различитих држава региона. Подводни земљотрес из 2006. показао је значај ове инфраструктуре када је оштећење свега неколико каблова довело до потпуног колапса интернет и телефонских комуникација, а за санирање штете у идеалним условима било је потребно неколико недеља.
Значај мореуза Цушима
Мореуз Цушима налази се између Јужне Кореје и Јапана и као такав представља једну од кључних рута којима се користе морнарице две државе, а посебно у случају заједничких активности у Јапанском мору — управо овај стратешки значај учинио је Цушиму поприштем кључне битке Руско-Јапанског рата 1905. године.
Овим мореузом данас се користи и америчка морнарица за пребацивање својих снага из база на Окинави и у Сасебу у акваторију Жутог мора.
Из угла цивилног значаја, Цушима је кључна транспортна артерија којом се већи део испорука енергената са Блиског истока пребацује у Јапан и Јужну Кореју — то значи да би евентуална блокада мореуза могла имати катастрофалне економске последице по обе земље.
Импликације
Уколико се информације о редовним патролама кинеске авијације изнад ових морских пролаза покажу као тачне, радиће се о моћном сигналу да Кина располаже неопходним капацитетима да дубоко наруши непријатељске планове у случају евентуалног сукоба, разбијајући успостављену логистичку мрежу и причињавајући тешке економске губитке.
И док патроле нису гаранција будуће територијалне контроле, прелазак ових акваторија чак и у сиву зону имао би далекосежне последице по све оне регионалне актере који би на један или други начин биле укључене у агресију против Кине.
