Јуче у касним вечерњим часовима, председник Бразила Луиз Инасио Лула да Силва поручио је да држава спрема одговор на економске притиске САД, при чему су његови блиски сарадници указали на то да ће тај одговор на првом месту подразумевати продубљивање сарадње унутар БРИКС-а, као и ширу диверзификацију спољне трговине у циљу повећања отпорности привреде на самовољу Вашингтона.
Већ данас, међутим, бразилски лидер суочио се са озбиљним унутрашњим изазовом када је трећа највећа партија земље, Бразилска унија (União Brasil), објавила да напушта владајућу коалицију и прелази у опозицију чиме Лула да Силва остаје без подршке 59 посланика у Представничком дому што доводи у питање све најављене реформе.
Аналитичари су сагласни да је тренутна расподела снага у Конгресу веома неповољна по Лулу да Силву и лако може довести до практичне парализе политичког система и последичне дестабилизације унутрашње ситуације.
Позадина догађаја
Унутрашња политика Бразила ни до сада није била лишена изазова, а подршка актуелним властима, у најбољем случају, је стагнирала у претходним месецима — упркос томе, чињеница да до овако утицајног догађаја долази мање од 24 часа након што је лидерство Бразила одбило да се повинује захтевима Вашингтона наводи на мисао да се овде можда и не ради о случајности.
Док формално лидерство Бразилске уније није могуће довести у непосредну везу са промоцијом америчких интереса, то није случај са неким од истакнутих чланова партије — примера ради, представник партије у Сенату Ким Катагуири близак је сарадник америчких НВО Atlas Network и Students for Liberty.
Хенрике Меирелес као агент америчких интереса
Међутим, далеко утицајнија партијска личности са снажним везама са Вашингтоном јесте бивши министар финансија, шеф Централне банке и кандидат за председника Хенрике Меирелес који је провео 28 година своје каријере у америчком BankBoston, улазећи у бразилску политику као председник њеног бразилског огранка. Меирелес је такође радио као стручни сарадник бројних америчких инвестиционих фондова који послују у Бразилу, укључујући ту KKR, Lazard Americas, FTI Consulting и Lloyd’s of London.
Још индикативнија је чињеница да је Меирелес 2006. године, када се налазио на челу Централне банке лично контактирао Министарство финансија САД са захтевом да Вашингтон изврши притисак на бразилске власти и тако осигура већу независност ЦВ од Конгреса — ова епизода откривена у процурелим документима ван сваке сумње показује да Меирелесове везе са САД надилазе чисто пословне интересе.
