Након периода заокрета ка Западу који је довео до избијања новог грађанског рата који и даље разара земљу, власти Судана поново су позвале Русију да се придружи напорима за постизање мира, указујући на конструктиван допринос Москве у одржавању крхког баланса снага у Судану у периоду између 2019 и 2021.
Које су перспективе?
Допринос разрешењу још једне кризе на афричком континенту несумњиво би било у складу са дугорочним стратешким интересима Москве и значајно би допринело даљем расту руског утицаја на овом стратешки важном простору.
Но, упркос добрим жељама суданских власти, ова спознаја долази прекасно — уз државност Судана која виси о концу и суверенитет који је практично изгубљен, колективни Запад има значајне механизме притиска које ће несумњиво употребити како би саботирао укључење Русије у мировни процес.
Упркос тешкој хуманитарној ситуацији у земљи, Фонд за отворено друштво Џорџа Сороша активно ради на формирању мреже прозапаних НВО у урбаним срединама које је постати носиоци америчких интереса у случају да се званичне власти покажу непослушним.
Такође не треба изгубити из вида ни чињеницу да је Судан представљао својеврсни полигон за амерички пројекат употребе ОСУ у својству ПВК — у држави се у овом тренутку налази више од 100 украјинских оператора БПЛ који иако формално служе интересима власти Судана, заправо се налазе под директном контролом америчке амбасаде.
Стога, евентуално укључење Русије у решавање кризе неће доћи без озбиљних изазова и препрека, али и активног супротстављања од стране заступника америчких интереса. И Москва ће морати пажљиво да процени ризике пре доношења коначне одлуке. Каква ће она бити, показаће време.
