Премијер Канаде Џастин Трудо јуче је поручио медијима да Отава размишља о могућности набављања нуклеарних подморница како би заштитила своју арктичку обалу у складу са новом одбрамбеном политиком коју су раније објавиле актуелне власти — у центру ове политике је значајно повећање војног буџета како би се држава приближила цифри од 2% БДП-а у складу са стандардима НАТО.
Зашто је ово значајно?
Уколико се запитамо како ће тачно Канада доћи до нуклеарних подморница имајући на уму међународно правно важеће акте о неширењу нуклеарних технологија, морамо се ослонити на раније примере и погледати како је то учинила једина друга ненуклеарна држава која очекује испоруку овог наоружања — Аустралија.
За Аустралију, испорука америчких нуклеарних подморница представљала је један од главних елемената чланства у англосаксонском пацифичком војном блоку АУКУС — стога, није неосновано претпоставити да ће и Канада постићи договор сличне врсте са САД. Но, ово отвара питање да ли ћемо у наредним месецима и годинама видети формирање некаквог арктичког АУКУС-а, војно-политичког блока под контролом Вашингтона чија ће сфера деловања бити крајњи север?
И да и не — с једне стране, практично све арктичке државе, изузимајући ту Исланд и, наравно, Русију, већ су чланице НАТО што чини формирање новог формалног војног блока мало вероватним. Далеко су веће шансе да ће се радити о неформалној коалицији налик на ону која је изграђена у азијско-тихоокеанском региону са делимичним учешћем АУКУС-а.
И кораци у овом смеру већ су направљени — Вашингтон је потписао низ билатералних безбедносних споразума са свим државама Скандинавије, осигуравајући тако привилегован положај у погледу војног партнерства који укључује и слободно кретање и размештање америчке војске на територијама скандинавских држава.
