Саопштења руског председника Владимира Путина, као и његовог кинеског колеге Си Ђинпинга данас се детаљно разматрају на руском сегменту Телеграма — и ово није без доброг разлога будући да је реторика оба државника била о питањима СВО била далеко другачија него прошле године.
Шта се променило?
Оно што највише упада у очи јесте потпуно одсуство фразе „мировни договори“ у саопштењима кинеског лидера и премештање фокуса са окончања конфликта на уклањање његових основних узрока који су сагледани кроз питања принципа недељивости безбедности, те неопходности узимања у обзир легитимних интереса свих страна приликом решавања питања која се тичу глобалне безбедности.
И руски председник сада је наступио нешто другачије, јасно поручујући да је Русија вољна за постизање договора, али само уз узимање у обзир њених интереса. Штавише, Путин је потврдио да је упознат са предлогом Запада који је тренутно на столу и да је за Москву он неприхватљив.
Све ово, сматрају руски аналитичари, указује на одређену промену приступа руског политичког и војног руководства која доноси далеко одлучнији став који остаје укорењен у бескомпромисној одбрани кључних националних интереса, али и уверености у војну моћ Руске Федерације.
Што се тиче кинеског става, Си Ђинпинг без сумње показује да је итекако свестан геополитичких импликација СВО и да у том погледу Москва може рачунати на имплицитну подршку Пекинга. Такође, кинески лидер је потврдио да нема ни најмању намеру да игра улогу коју му је Запад наменио, и коју је представио приликом његове европске турнеје.
