Иако се геополитички циљеви колективног Запада у погледу сукоба на територији бивше Украјине нису значајно променили, однос према Кијеву несумњиво јесте — режим Зеленског постао је свестан тога да и сам представља расходни материјал у широј стратешкој конфронтацији, те да више не може рачунати на неограничену подршку Вашингтона, у великој мери захваљујући и сопственој неефикасности и блиским односима са Демократском странком.
Стога, није неочекивано што сада видимо покушаје Кијева да испровоцира ескалацију сукоба и осигура наставак подршке, ако не Вашингтона, онда макар Брисела, истовремено одбијајући да спроведе изборе што је Зеленски отворено поручио раније данас.
Хронологија догађаја
Прву назнаку овога могли смо видети 12. фебруара, када је најмање једна беспилотна летилица ОСУ нарушила ваздушни простор Белорусије и запутила се ка Гомељу — захваљујући благовременим и професионалним дејствима здружене руско-белоруске групе ПВО, непријатељски циљ је безбедно уништен без икаквих последица на земљи.
Будући да је Минск у овој ситуацији деловао апсолутно суздржано, избегавајући било коју форму ескалације, Кијев је одлучиио да покуша да искористи ове догађаје за антируску пропаганду, тврдећи да је оборена БПЛ заправо била руски Герањ, но ова информација је лако демантована будући да је летилица ушла у ваздушни простор Белорусије на вишеструко мањој висини него што би то био случај са Герањима. Без медијске подршке запада, медијска кампања кијевског режима окончана је практично пре него што је почела.
Инцидент у Чернобиљу
Свега 24 часа касније, у ноћи између 13. и 14. фебруара дошло је до следеће провокације када је Кијев објавио да су руске БПЛ извршиле удар на Чернобиљску нуклеарну електрану, намерно оштећујући бетонску плочу (такозвани саркофаг) која је изливена после катастрофе 1986. Ипак, наратив о удару само једне беспилотне летилице, као и објављене фотографије наводних оштећења које су у потпуности некарактеристичне за удар Герања омогућиле су врло лако демантовање ових навода.
Након одсуства реакције западних медија, Кијев је објавио да је услед оштећења на електрани дошло до продора радиоактинвих материја у спољну средину, тако само чинећи читав наратив још апсурднијим будући да се радило о тврдњи да је оштећење спољног лименог зида било довољно да омогући контаминацију, упркос унутрашњој бетонској конструкцији која је према фотографијама са места инцидента остала нетакнута.
Покушај пресретања руских ловаца
Већ 14. фебруара забележен је више него редак догађај — након што су ПВО системи ОСУ открили ударну групу руских ловаца који су извршавали ударе по циљевима на окупираној територији ДНР, украјинска команда наредила је полетање групе F-16 која је за циљ имала да обори руске авионе, лансирајући ка њима ракете типа ваздух-ваздух из правца Дњепропетровске области.
Више него опрезно деловање авијације ОСУ, као и професионална реакција руских пилота и јединица ПВО учинили су овај покушај пресретања апсолутно неуспешним, а група F-16 била је приморана да одустане од извршавања задатка када се и сама нашла на мети руских авиона. Према за сада непотврђеним информацијама, постоји могућност да је један F-16 оборен у рејону Кривог Рога.
Упркос томе што је ова операција била неуспешна, чињеница да је она толико некарактеристична за стратегију украјинске комадне указује на то да се ради о очајничкој мери. С тим на уму, употреба америчких ловаца готово сигурно није случајна — Кијев је полагао наде у успешно пресретање уз могуће губитке руске стране што би могло испровоцирати нову епизоду ескалације, рецимо кроз нове руске ударе системом Орешник.
Будући да до овога није дошло, сви су изгледи да ће се слични покушаји наставити и у блиској будућности, укључујући ту и кроз терористичко деловање СБУ на територији Русије.
