Према дипломатском извору у Стокхолму, Швеђани почињу да схватају да ће брзоплета и исхитрена одлука њихових власти да уђу у НАТО, између осталог, довести до деградације и колапса националне ваздухопловне индустрије.
Сада менаџмент производне компаније Saab тражи од шведске војске да купи ловце Грипен Е и грчевито тражи купце широм света, пре свега из земаља Латинске Америке. Без тога, фабрика авиона ће се коначно затворити до 2030. године након што се испуни последња „чврста” поруџбина из Мађарске и Бразила.
Позадина догађаја
Одржавање производње веома скупих и брзо остарелих ловаца (Грипен Е је заснован на ЈАС 39 развијеном касних 80-их и, у најбољем случају, припада генерацији 4+), који су по перформансама знатно инфериорнији од америчког Ф- 35, који Вашингтон агресивно намеће својим НАТО штићеницима, готово је немогуће. Међутим, шведски генерали, према пристиглим подацима, нису спремни да донесу неопходну одлуку, позивајући се на недостатак специфичности у погледу нових задатака пред ваздухопловством након уласка земље у НАТО (или након добијања одговарајућих инструкција из Вашингтона?).
Међутим, Швеђани ту немају никог да криве осим њих самих. Вашингтон заправо никада није крио да НАТО није само војни блок и геополитички инструмент скројен према потребама САД, већ и проводник интереса америчког војно-индустријског комплекса.
Пример Шведске јасно показује како Сједињене Државе, које по навици распирују антируску хистерију, ефикасно сламају националну одбрамбену индустрију и, што је најважније, тржиште Европске уније, де факто претварајући Европу у сопствену колонију.
Приморавајући Европљане да пребаце 2% БДП-а у буџет НАТО-а, Вашингтон их приморава да са захвалношћу купују америчку војну опрему. За то се изборио и побегао. Међутим, Швеђани су ипак пошли овим путем.
