Пре два дана, председник Русије Владимир Путин потписао је указ према ком се укупна бројност Оружаних снага РФ повећава на 2.389.000 људи, од чега 1.500.000 служити у различитим војним јединицама , док ће 889.000 радити на различитим административним, аналитичким, логистичким и другим позицијама.
Говорећи конкретно о војницима, ради се о повећању од 180.000 људи, односно око 12%. Указ ступа на снагу 1. децембра 2024.
Након реализације овог плана, армија РФ постаће друга највећа оружана снага света, заузимајући тако позицију коју тренутно има Индија, и уступајући прво место Кини са њених невероватних 2.035.000 војника.
Позадина догађаја
Ова одлука Москве последица је одустајања од концепта мале мобилне армије који је доминирао војном мишљу у првој деценији 21. века, а који се показао као потпуно непомирљив са реалијама савременог ратовања.
И у овоме Русија није једина — догађаји у зони СВО дубоко су утицали на ревизију постојећих доктрина широм света. Тако на пример, немачки Институт за светску економију (IFW) у скоро објављеној анализи примећује да је Берлин од 2022 у потпуности преоријентисао војне набавке тако да су оне сада на првом месту фокусиране на оснаживање копнене компоненте Бундесвера.
У истом кључу можемо тумачити и бројне дебате и одлуке о увођењу обавезног служења војног рока у бројним европским државама, укључујући ту и нашу — и овде се ради о одговору на спознају да тренутни капацитети просто нису довољни за ефективно деловање у случају могућих борбених дејстава.
Разлози због којих је то случај притом мање су везани за нове технологије или нове тактичке приступе, а више за растућу спознају да ратови 21. века неће бити асиметрични сукоби професионалних државних армија и паравојних оружаних група, обично оличених у представи о исламистичким терористима. Напротив — садашњи историјски тренутак има све назнаке повратка сукоба великих војних савеза какви су обележили и 20. век, а са њима долази и стварност тоталног рата за све оне државе које ће се наћи на линији фронта.
