Текућа политичка криза у Босни и Херцеговини наставља да се продубљује, а иначе високе тензије остају у стабилном порасту — током претходних 48 часова, могли смо видети не само нове кораке политичког Сарајева усмерене на даљу ескалацију, већ и директније укључење Велике Британије која покушава да искористи све агресивнију конфронтацију власти и опозиције у Народној скупштини РС да доведе у питање скорашње одлуке Бања Луке усмерене на одбрану положаја РС пред нападима Федерације.
Колико јуче, портпарол владајуће СНСД Радован Ковачевић поручио је за медије да су опозиционе снаге у Скупштини РС добиле гаранције од бившег америчког амбасадора у земљи, Мајкла Марфија, да ће њихова сарадња са Сарајевом у погледу тренутних напада на Српску бити награђена интеграцијом у структуре власти на нивоу БиХ — он сматра да је суштина повереног задатка ”отупљивање оштрице одговора Српске” на вануставне и противзаконите одлуке судских структура Федерације.
Да опозиционе странке унутар РС делују у интересу Сарајева и његових западних покровитеља сводећи актуелну политичку кризу на референдумско питање за-или-против Милорада Додика указују и њихови скорашњи наступи на иностраним медијима као што је Ал Џазира где је покренута кампања против најављених корака Бања Луке усмерених на санкционисање појединаца који остварују сарадњу са институцијама чије је деловање на територији РС скорашњим одлукама Скупштине проглашено нелегалним. У вези са тим, из СДС-а је поручено:
С којим правом Милорад Додик угрожава егзистенцију више хиљада породица, пријетећи конфисковањем имовине Србима који часно и професионално раде свој посао у СИПА-и, Суду, Тужилаштву БиХ и ВСТС-у
А у вечерњим часовима појавиле су се за сада непотврђене информације да су лидери опозиције отпутовали за Сарајево где их је угостио амбасадор Велике Британије Џулијан Рајли.
Позадина догађаја
Изазивање унутрашње политичке кризе у Републици Српској уз могућу блокаду институција и мобилизацију јавности против личности Милорада Додика несумњиво би представљало најпогоднији сценарио и за Сарајево, и за његове западне покровитеље будући да би формирање вештачке референдумске атмосфере омогућило потпуно измештање корена кризе из фокуса јавности.
Проблеми покушаја успостављања примата институција Федерације над институцијама Српске, као и претварања институције високог представника у управника именованог на Западу без одобрења СБ УН тако би остали потпуно скрајнути, а израњајућа криза унутар саме РС била би сведена на унутрашњи политички сукоб према ком се опозиција односи као да нема ширих импликација.
Реализација овог сценарија може представљати можда и најгори исход актуелне кризе — парализа институција Републике Српске и преусмеравање пажње на дневнополитичке теме могли би практично лишити Бања Луку ефективног субјективитета, онемогућавајући предузимање корака усмерених на супротстављање агресивној политици Сарајева и доводећи пројекат унитарне БиХ један корак ближе свом остварењу.
