Први месеци 2025. године били су обележени изузетним оптимизмом по питању окончања сукоба на територији бивше Украјине, али и тврдњама о радикалном заокрету Вашингтона који је, како су многи тврдили, изабрао пут изолационизма, па чак и партнерства са Москвом, повлачећи се из Европе. Но, како би то рекли Руси, что то пошло не так.
САД поново на ратном путу
У низу саопштења у медијима и на друштвеним мрежама 23. септембра, амерички председник Доналд Трамп радикално је променио реторику према Москви, називајући Русију папирним тигром, доводећи у питање њену стварну војну моћ, па чак и порчујући да Кијев може повратити сву изгубљену територију, па чак и ”поћи даље”. Уз помоћ Европске уније, разуме се.
Ова ситуација добила је нови развој у последњих неколико дана, на првом месту са саопштењем специјалног представника за Украјину Кита Келога да не постоје ограничења на употребу америчког оружја за ударе у дубини руске територије, а потом и наводима потпредседника САД Џеј-Ди Венса да Вашингтон може испоручити крстареће ракете Томахавк кијевском режиму.
На тај начин, у свега месец дана, односи Русије и САД су се са оптимистичних прогноза о партнерству вратили на питање америчког оружја дугог домета из ере Џоа Бајдена. И баш у том тренутку, америчко оружје добија главну улогу у новој ескалацији у зони СВО.
Интензивирање удара на цивилне циљеве у Русији
Паралелно са растом тензија на линији Москва – Вашингтон могли смо пратити и интензивирање удара ОСУ на цивилне циљеве на територији Русије — овде се пре свега ради о нападима на енергетску инфраструктуру и административне зграде Белгородске области уз употребу америчких система ракетне артиљерије HIMARS.
И у овом случају видимо својеврсни повратак на већ виђену матрицу — покушаји кијевског режима да испровоцира одговор Москве, доприносећи тако даљој ескалацији сукоба у циљу подизања степена укључености земаља колективног Запада у исти. Но, отворена конфронтација Запада и Русије поново је на столу на другом стратешком театру.
Ка новој ескалацији на Балтику
Истовремено, појављивање неидентификованих беспилотних летилица изнад војних и инфраструктурних објеката земаља Скандинавије и Балтика искоришћено је за пласирање новог наратива који тврди да се ради о руским летилицама, лансираним са комерцијалних бродова током њихове пловидбе кроз воде Балтичког мора.
Ове оптужбе у потпуности су усаглашене са нескривеним плановима колективног Запада за поморску блокаду Русије и практично претварање Балтичког мора у унутрашњу акваторију НАТО о чему је у јуну отворено говорио и генерални секретар пакта Марк Руте.
Импликације
Све ово потврђује тезу коју смо изнели раније — сензационалистички заокрет Вашингтона, како у погледу наводног повлачења из Европе, тако и у погледу неубедљивог партнерства са Москвом представљао је само елемент шире стратегије која подразумева пребацивање одговорности за рат против Русије на европске сателите САД.
Са покретањем операције Eastern Sentry средином септембра, и њеним убрзаним проширењем са територије Пољске на Румунију и Балтик дошло је до консолидације источног крила НАТО и практичног формирања линије фронта будућег сукоба — Европа је прихватила улогу која јој је намењена, а први задатак је успешно решен уз минимално учешће Вашингтона.
Оно што следи биће даљи притисак на Русију — судећи по ситуацији на терену, он ће се реализовати истовремено на више стратешких праваца, од нових покушаја блокаде Балтичког мора и Финског залива, до подизања улога у оквирима СВО, а све то по познатим формулама хладног рата који се убрзано креће ка тачки неповрата.
