У вечерњим часовима уторка појавили су се први снимци са средстава објективне контроле који потврђују руску контролу над читавом територијом Константиновке — након готово два месеца жестоких борби, руска тробојка подигнута је изнад села, а снимци слободног кретања руских војника празним улицама указују на то да је непријатељ потиснут не само са територије насељеног пункта, већ и са утврђених положаја у пољима северно и јужно.
С тим на уму, сви су изгледи да армија РФ у овом тренутку контролише више од 15 километара трасе Т-05-24, укључујући ту и читав сегмент Константиновка – Победа – Маринка. Пресецање ове логистичке руте од кључног је значаја за предстојећу битку за Угљедар чија је одбрана сада приморана да се ослања на комуникације које воде на запад преко Богојављенке.
Напредак руских снага забележен је и у рејону Водјаног, на свега 5 километара североисточно од Угљедара, односно 2 километра од рудника ”Јужнодонбаски 1” који представља једно од кључних непријатељских утврђења у граду — колико данас, положаји ОСУ на овом објекту нашли су се на удару руских навођених бомби велике разорне моћи из породице ФАБ.
Извори блиски ОСУ такође су јавили о интензивирању активности армије РФ западно од Павловке — мада у овом тренутку не постоје снимци са средстава објективне контроле који би потврдили ове наводе, уколико се они покажу као тачни, може се радити о индикацији да руска команда планира да обухвати Угљедар како са севера и североистока, успостављајући контролу над Водјаном, тако и са југа и југозапада, проширујући зону контроле око Павловке.
Позадина догађаја
Овакав развој ситуације био би катастрофалан за ОСУ, будући да би он означио пресецање практично свих комуникација и практично опкољавање гарнизона у Угљедару. И реализација оваквог сценарија била би и више него очекивана од руске команде — као некадашњи рударски центар Донбаса, Угљедар представља град-тврђаву, са огромним бројем подземних комуникација и опширним индустријским зонама са зградама од армираног бетона.
Директан јуриш на град тако би представљао више него изазован задатак који, иако није нерешив, долази са значајним губицима и високим ризиком од дугорочних позиционих борби које би блокирале незанемарљиве снаге армије РФ, тако смањујући маневарски простор како у тактичком, тако и, у мањој мери, стратешком смислу.
Стога, предстојећа битка за Угљедар врло вероватно биће битка за логистичке руте које омогућавају наставак непријатељског отпора — у данима пред нама налази се појављивање нових ”путева смрти” ОСУ и постепеног колапса логистичког система непријатеља до тренутка када ће јуриш на град доћи са перспективом резултата какве смо видели у Авдејевки.
