Колико јуче, писали смо о хибридном рату колективног Запада против православних цркава, а већ сада појављују се назнаке да се на удару може наћи још једна — Јерменска Апостолска Црква.
Православна црква Јерменије, иако припада оријентално-православној традицији, и као таква нема никакав хијерархијски нити конкурентски однос са РПЦ, нашла се на мети Запада када је одбила да остане неутрална приликом реализације пројекта ликвидације непризнатог Арцаха.
Сада, ситуација је постала утолико сложенија будући да је Јерменска Апостолска Црква на највишем нивоу пружила подршку такозваном Маршу на Јереван, протестној шетњи из приграничне Тавушке области чији су део актуелне власти предале Азербејџану.
Организатори протеста из патриотске организације Тавуш за Отаџбину неколико дана пре шетње одржали су састанак да представницима власти на којима су тражили безбедносне гаранције за становнике села која су се сада нашла на свега 100 метара од (нове) границе. Но, овај захтев је у Јеревану одбијен што је и довело до организације Марша на Јереван.
Перспективе
Можда неочекивана једногласна црквена подршка несумњиво је дала нову снагу протестном покрету чији почеци нису уливали много наде, но ово истовремено представља и назнаку раста опасности за марионетску владу у Јеревану.
И већ сада можемо видети реакције на ово — медији блиски властима започели су координисану кампању дискредитације Цркве, а безбедносне службе Јерменије привеле су неколико високих црквених званичника на информативне разговоре где су упозорени због „антидржавног деловања„.
Стога, Јерменска Апостолска Црква сада се суочава са веома стварном опасношћу од покушаја ликвидације који може бити реализован по украјинском сценарију, односно формирањем нове расколничке структуре.
За нас, ова ситуација је веома значајна будући да се у Јерменији управо одвија оно за шта постоји прећутна сагласност бројних патриотских снага да је неопходно и у Србији — укључивање Цркве у одбрану кључних националних интереса. И посматрајући ситуацију у Јерменији можемо покушати да извучемо закључке о перспективама, али и очекиваним препрекама у реализацији оваквог сценарија.
