Премијер Јерменије Никол Пашињан саоштио је да је донео одлуку о замрзавању чланства у ОДКБ услед ”доминације Москве” у војном блоку, оптужујући притом Русију да је отворено позивала на свргавање власти у Јерменији пре неколико месеци — притом, Пашињан мисли на протесте који су потресли земљу у светлу предаје Арцаха Азербејџану.
Пашињанова критика не завршава се ту — он оптужује Русију за континуирану пропагандну кампању усмерену против њега лично што је у складу са корацима које је Јереван већ предузео у смеру цензуре, а потом и забране деловања руских медија у држави.
Будући сукоб и улога Француске
Пашињан такође мења реторику у погледу своје мантре о регионалном миру, тврдећи да деловање Азербејџана на терену оповргава изјаве о тежњи ка миру.
Сличну тврдњу изнео је и француски министар одбране Себастијан Лекорну који ће предводити делегацију представника војно-индустријског комплекса Француске у званичној посети Јеревану — он је такође додао да ће Париз спреман да испоручи ракете за системе ПВО Јерменији уколико за тим буде потребно у светлу високог ризика од новог сукоба на јужном Кавказу.
Но, како показују претходни случајеви ”француске помоћи”, овде се ради о чисто демонстративним дејствима који стварају илузију подршке Запада без икаквог доприноса борбеној способности јерменске војске што је и овде случај будући да се обећање француског министра одбране руши у сусрету са једним једноставним питањем — одакле Француској ракете компатибилне са ПВО системима совјетске производње које користи Јерменија?
Ка ликвидацији Јерменије као суверене државе
Уколико томе придодамо скорашње кадровске промене у оружаним снагама Јерменије током којих су са дужности уклоњени сви официри са било каквим стварним борбеним искуством стиче се утисак да се Јереван припрема за рат који је већ одлучио да изгуби — резултат овог сукоба биће и коначна ликвидација руског присуства на јужном Кавказу, мада по цени азербејџанске окупације у најмању руку Сјуникске области са перспективама нестанка Јерменије као суверене државе.
Но за Пашињана као директног заступника интереса колективног Запада, ово свакако није проблем. На крају крајева, као што смо поменули више пута, он већ има канадско држављанство и обећано место директора једне велике западне корпорације које га чека по успешно извршењу задатка.
