Чини се да се паралелно са растом агресивне русофобије Јерменија суочава и са убрзаним нестанком свог суверенитета на путу ка потпуном губитку државности и нестанку са политичке мапе.
Све ово одвија се уз победоносне и оптимистичне изјаве актуелних марионетских власти које су скоро добиле нови ветар у леђа од Европске Уније која је донела (необавезујућу) резолуцију о разматрању могућности чланства Јерменије. Но, ово далеко и испразно обећање званични Јереван, наравно, представио је јавности као велику дипломатску победу.
Нови територијални захтеви Азербејџана
Но, док се влада Никола Пашињана хвали непостојећим успесима, посланик јерменског парламента Гарник Даниелјан открио је јавности да се иза затворених врата воде дискусије о могућој предаји четири села у Тавушској области Азербејџану.
Даниелјан упозорава да би предаја ових села значила колапс линије одбране Јерменије без и једног испаљеног метка, будући да би Азербејџан контролисао територије у ономе што се сада налази у позадини приграничног система одбране Јерменије.
Овакви територијални уступци истовремено би значили и азербејџанску контролу над једним од кључних јерменских гасовода као и саобраћајницом која повезује Јерменију и Грузију.
На ове наводе реаговао је и Пашињан лично који је ја најавио демонстративну посету регији и потоњи почетак преговора о демаркацији границе са Азербејџаном. Но, шансе за позитиван исход тих преговора остају под великим знаком питања.
Турски захтев за посебним статусом Сјуникске области
Готово истовремено, турски медији блиски властима пренели су информацију о томе да је на скорашњем дипломатском форуму који је одржан у Анталији, такође иза затворених врата, изнет захтев Турске да Јереван да Сјуникској области посебан правни статус.
Сјуникска област, подсећамо, је најјужнија област Јерменије која раздваја Азербејџан и његову ексклаву Нахчиван и управо кроз ову територију пролазио би хипотетички Зангезурски коридор који би повезао Баку са Турском и тако осигурао доминацију Анкаре на јужном Кавказу.
