Раније данас министар спољних послова Турске Хакан Фидан саопштио је да се Анкара противи страном војном присуству у Сирији без обзира на то да ли се ради о снагама Русије или САД — министар је, међутим, врло индикативно заборавио снаге сопствене земље које су у претходним данима успоставиле присуство на територијама Сирије под контролом протурске СНА, као и свакодневне летове турских БПЛ у рејону Аин ал Араба.
Позадина изјаве
До ове изјаве долази у светлу све отворенијег сукоба турских и америчких интереса на северу Сирије где се Анкара и њене прокси-снаге активно припремају за офанзиву на Аин ал Араб са циљем ликвидације присуства курдских снага на простору између Манбиџа и Тел Абјада — реализација овог сценарија означила би формирање континуиране зоне турске контроле дуж већег дела сиријско-турске границе уз последично потискивање курдских снага ка југу.
Но, будући да су оружане снаге САД заузеле бивше руске базе у Аин ал Арабу практично истог тренутка када су оне биле евакуисане, СНА и Турска не могу ризиковати могућност директног сукоба с Американцима што је ситуацију на терену довело до пат позиције — Анкара не може започети своју офанзиву, а Вашингтон је приморан да штити интересе сопствених прокси-снага (за које Аин ал Араб има симболичко значење) упркос томе што су његови примарни интереси везани за нафтом богату регију Деир ез Зора далеко јужније.
Једно од предложених решења било је формирање демилитаризоване зоне око Аин ал Араба што би представљало компромисно решење — курдске оружане формације биле би у обавези да напусте град, но грађанска администрација СДС би наставила да функционише. Ипак, чини се да Вашингтон не верује да би Анкара испоштовала свој део погодбе због чега се овакав исход чини све мање вероватним.
Стога, бар за сада, пат позиција остаје непромењена, и што дуже она траје, то ће бити више оштрих изјава и више тензија између САД и Турске — и то је нешто што би Русија и Иран могли искористити уколико за то постоји политичка воља.
