Иако пребројавање гласова и даље формално траје, у овом тренутку је извесно да је победу на председничким изборима у САД однео Доналд Трамп, притом уз разлику која је нешто већа него што се очекивало.
Промена спољне политике
Шта повратак републиканца у Белу кућу значи за будућност америчке спољне политике? Да ли заиста можемо очекивати промене на главним стратешким правцима текућег геополитичког сукоба?
Врло вероватно да не — иако је јасно зашто је доминантно расположење српског народа било против демократске странке (што је фраза која је, вероватно, ближа истини него она тврдња да се ради о искреној подршци републиканској), очекивати одустајање од политике империјализма било би више него наивно, тим пре што се можемо присетити претходног Трамповог мандата који је донео трговински рат против Кине, нове антируске санкције, понижавајући Вашингтонски споразум за Србију, атентат на високог официра Корпуса чувара исламске револуције Ирана, ударе на Сирију, драматичан раст притиска на Кубу и Венецуелу.
Сви ови примери само потврђују да не треба имати никаквих илузија по питању бипартијског консензуса о америчком хегемонизму као основном оквиру деловања Вашингтона на међународној арени. Ово тешко да ће се променити.
Однос према Русији и Кини
Можда највећа очекивања међународне јавности везана су за промену приступа Вашингтона догађајима на територији бивше Украјине, но говорећи о овоме битно је направити разлику између предизборне реторике и стварних перспектива промене курса.
Но, чак и на нивоу реторике, ствари нису једнозначне — док су Трампова обећања о окончању финансирања Украјине привукла значајну пажњу јавности (што им је и била намена), републиканац је у априлу поручио да ће се помоћ наставити у случају његове победе, али уколико Европа повећа свој удео.
И док Трампова процена исплативости украјинског пројекта може бити другачија него што је то био случај током мандата демократског председника, нема никаквих гаранција да ће бити донета одлука о окончању сукоба.
Што се тиче односа према Кини, ситуација је прилично јасна — Трамп заузима тврду антикинеску позицију и као такав представља можда и савршен избор за лидера даљих притиска на Пекинг и дестабилизације војно-политичке ситуације у азијско-тихоокеанском региону, настављајући тако оно што је започето за време мандата Џоа Бајдена. Толико о непомирљивим разликама.
