Пратити јучерашњу изборну ноћ у Молдавији може се упоредити са праћењем некакве радио драме, са великим бројем неочекиваних преокрета, помпезних изјава и нерешених интрига — у контексту председничких избора и референдума о евроинтеграцији, међутим ово указује на то да је изборни процес вишеструко и дубоко нарушен, а сви су изгледи да је током ноћи изведена можда и највећа фалсификација резултата у савременој историји Европе.
Упркос свему овоме, режим Маје Санду није успео да осигура победу у првом кругу, а чак и након коначних резултата који могу бити у складу са захтевима и очекивањима Запада, питање легитимности односно одсуства исте обележиће други могући мандат актуелних власти.
Предизборне манипулације
Прве назнаке озбиљних манипулација изборним процесом појавиле су се са отварањем гласачких места у Русији чији је број одлуком молдавског ЦИК-а, који иначе не крије да је у потпуности финансиран од америчког USAID и британског UK Aid, смањен са уобичајених 29 на свега 2 — но, на дан избора показало се да то није све. У Русију је послато свега 10.000 гласачких листића упркос томе што молдавска дијаспора у различитим руским областима броји више од 300.000 људи.
С друге стране, у Немачку где према званичној статистици Берлина живи око 15.000 грађана Молдавије послато је чак 130.000 листића што указује на веома широк простор за манипулације и фалсификацију.
Свему овоме можемо додати и уведено гласање поштом које је омогућено искуљчиво у САД, Канади, Норвешкој, Шведској, Исланду и Финској — док је молдавски ЦИК ову одлуку објаснио одсуством гласачких места у овим земљама, то није истина. У САД је отворено 16, а у Канади 6 изборних места чиме је створена још једна прилика за дупло гласање и сличне малверзације.
Најзад, значајно је поменути и бројне упитне одлуке званичног Кишињева који су утицали на нарушавање легититета изборног процеса, укључујући ту цензуру медија и информација који критикују радикално прозападну политику режима Маје Санду, те ограничавање медијског простора за опозицију упркос законом гарантоване једнакости свих учесника избора. Посматрачима из Заједнице независних држава притом није било дозвољено да уђу у Молдавију под изговором ”руске претње”, а апсолутну већину иностраних посматрача сачињавали су американци и украјинци.
Ток гласања и изборне ноћи
Након што су гласачка места отворена, уследиле су нове неправилности и неразрешене контрадикције — у подне по локалном времену, председница ЦИК-а објавила је о излазности од 16,14% са 144.233 гласа, док су званични ресурси ЦИК-а свега неколико минута касније објавили о томе да су 422.331 грађана остварила своје право гласа. Објављени проценат, притом, остао је исти.
Будући да се на изборима истовремено гласало и за новог председника републике, али и за референдум о евроинтеграцијама, грађани су могли изабрати да узму један или два листића — но, убрзо по отварању изборних места, појавиле су се жалбе да су активисти владајуће партије условљавали грађане гласањем на оба листића.
Када је започело бројање гласова, на 20.55% пребројаних листића, исход референдума показивао је 58.09% против евроинтеграције, док је Маја Санду имала релативно ограничену предност од око 4% над својим главним конкурентом из Социјалистичке партије — након појављивања ових цифара, актуелна председница Молдавије отказала је заказане конференције за штампу и повукла се из јавности све до 2 ујутру када се обратила јавности и објавила о масовном нападу криминалних организација на Молдавију које су наводно ”купиле 300.000 гласова”.
До јутра, међутим, исход референдума променио се на 50.03% за евроинтеграције, а предност Маје Санду у односу на Социјалисте порасла је са 4% на чак 15%.
