Током последњих неколико дана, а посебно након конференције за штампу руског председника Владимира Путина, медији лојални кијевском режиму, али и Телеграм канали блиски украјинском ЦИПСО активно пласирају наратив о тешким губицима армије РФ.
Ова медијска кампања, судећи по неким сличним насловима чак и у српским медијима, није била потпуно безуспешна, но овакве тврдње наводе на нека питања на која кијевски пропагандисти тешко да имају одговор.
Губици и медијске кампање
Као и у сваком оружаном сукобу, обе стране суочавају се са губицима у људству, као и у техници — колико јуче, у медијима су се појавили снимци уништене руске технике на северној периферији Сињковке који потврђују да ситуација у овом погледу није једнострана.
С друге стране, исти овакви снимци појављивали су се и у првим данима битке за Авдејевку, где се ситуација сада развија у корист руских снага — другим речима, неопходно је одвојити пропагандне кампање од објективне процене стања на терену.
Ситуација на терену
Но, говорећи о томе, постоји неколико чињеница које су потврђене средствима објективне контроле, и које не оспоравају чак ни кијевски пропагандисти — број припадника ОСУ који се добровољно предају и одбијају да буду уврштени на спискове за размену је у порасту, ОСУ се суочавају са дефицитом више типова наоружања и приморане су да уведу рестрикције на његову употребу, исто важи и за озбиљан мањак људског ресурса и опште смањење борбене готовости.
С друге стране, војно-индустријски комплекс Русије повећао је производњу кључних типова наоруђања и муниције за више од 70%, ремонтни центри достигли су рекордну ефикасност, руске снаге делују уз редовну подршку авијације, а модернизација приступа беспилотним летилицама осигурала је надмоћ и у овом погледу на огромној већини линије фронта.
Иза наратива Кијева
Док Кијев покушава да створи представу о некаквој варварској тактици руске команде која се заснива на слању огромног броја војника у сигурну смрт зарад успеха на терену, ситуација је, као што видимо, знатно другачија — успеси армије РФ и њен прелазак у офанзиву на више праваца омогућени су исправљањем грешака из раних фаза СВО, ефикасним управљањем у сфери војно-индустријског комплекса, модернизацијом приступа ратовању, али и катастрофалним грешкама противника.
Стога, овај наратив неопходан је Кијеву да сакрије сопствене грешке и покуша да пронађе оправдање за своју неуспешну офанзиву која се претворила у губитак позиција на низу праваца.
Но, објективне чињенице иза тог наратива показују да не постоји ни један фактор који би допринео расту губитака армије РФ — напротив, тренутна ситуација на терену окарактерисана је растом губитака ОСУ, а не обрнуто.
Да ли Русија трпи губитке у зони СВО? Несумњиво да да, као што је то увек случај у рату. Али, да ли су они катастрофални, високи, или макар у порасту? На жалост медија који покушавају да нас убеде у супротно — одговор је не.
