У последњих свега неколико дана од навјиших званичника кијевског режима дошле су врло неуобичајене поруке о наводној спремности за преговоре — тако је сам Зеленски у разговору са државним секретаром Ватикана поручио:

Мислим да сви разумемо да, наравно, морамо окончати овај рат што је пре могуће.

Свега један дан касније, министар спољних послова режима, Димитриј Кулеба разговарао је са шефом кинеске дипломатије тврдећи да је Кијев спреман за преговоре са Москвом, мада додајући да слични сигнали не долазе и са руске стране.

Овим изјавама претходиле су поруке из Кијева, поново, и од самог Зеленског, да би Русија требало да присуствује на наредној мировној конференцији у организацији колективног Запада, мада је недуго након овог саопштења уследила информациона кампања западних званичника који су појаснили да се не ради нужно о успостављању границе по тренутној линији фронта, али да ће Русији бити понуђена посебна права за Русе у Украјини. Такође, мир би требало да омогући ”остатку Украјине”, како то отворено пишу западни медији, да приступи НАТО.

Позадина догађаја

Они који прате догађаје у зони СВО могу се сећати да ово није први пут да се слични наративи пласирају у јавност — прошле јесени Алексеј Арестович је изјављивао практично о спремности за капитулацију.

Истина, Арестович тада већ није био званичник кијевског режима, но ситуација је умногоме била идентична — посебно у погледу тога да је Вашингтон имао озбиљније унутрашње изазове којима се морао бавити, пре него да се фокусира на потребе Кијева.

Поред тога, Запад се сада суочава и са кризом легитимитета својих мировних напора — конференције које се организују посећује све мање држава, а и оне које шаљу своје делегације углавном нису представљене на високом нивоу. На све то, одсуство резултата од 2022 само потврђује да су ови догађаји сами себи циљ.

Укључивање Русије у преговоре тако може постати механизам повећања релевантности и легитимитета такозваних мировних конференција, чак и уколико оне, као и до сада, остану без резултата. А свака куповина времена, укључујући ту и могуће „гестове добре воље“ била би добродошла на Западу који почетак нове фазе сукоба са повећањем директне укључености НАТО планира за септембар.

С тим на уму, порукама које долазе из Кијева не треба придавати значаја — као и све друге активности режима и оне су координисане са Западом и усмерене на циљеве који немају ништа са миром. У овом тренутку, капитулација Кијева није на видику, а „рат до последњег Украјинца“ остаје непромењена стратегија Запада. И добро је што је, судећи према изјавама руских званичника, Москва овога свесна.