У протеклих неколико часова, ракетне снаге Корпуса чувара исламске револуције извеле су удар на америчке базе на Блиском истоку — основни циљ била је ваздушна база Ал Удеид на територији Катара одакле су и стигли готово сви видео материјали који су се до сада појавили у јавности. Сирене за ваздушну опасност током вечери могле су се чути и у Бахреину и Кувајту, а поједини извори јављају и о лансирању ракета у правцу положаја оружаних снага САД на територији Ирака.
Док тензије у региону — а, још више у медијском простору — остају високе, постоји више чињеница које указују на то да се овде на првом месту радило о симболичној одмазди на коју је Иран практично био приморан након америчких удара на кључне објекте нуклеарне инфраструктуре исламске државе.
У прилог тези о контролисаној ескалацији
Оно што овде привлачи посебну пажњу јесу јасни сигнали да су све регионалне државе биле унапред обавештене о предстојећим ударима — Катар је затворио свој ваздушни простор најмање двадесет минута пре лансирања првих ракета, а у истом тренутку привремено су обустављени летови из Турске ка Уједињеним Арапским Емиратима. Министарство спољних послова у Дохи и званично је потврдило да напад није био изненађење, те да су доступне информације омогућиле благовремену евакуацију базе.
Такође је интересантна порука званичног Техерана у којој се напомиње да је Иран употребио идентичан број пројектила као и САД приликом удара у ноћи између 21. и 22. јуна — другим речима, ради се о јасној поруци суздржаности и пропорционалности која је додатно наглашена саопштењем Савета за националну безбедност Ирана који је објавио о успешности операције упркос одсуству потврђених погодака.
Ни ова чињеница, врло вероватно, није случајност — током десет дана сукоба са Израелом, Техеран је показао да располаже широким ракетним арсеналом који је и те како у стању да пробије противваздушну одбрану, но овог пута се одлучио за употребу пројектила који се нису показали као изазов за америчке одбрамбене капацитете.
Најзад, ту је и питање изабраног циља — током недавне реорганизације капацитета, авијација САД пребацила је све своје летилице из Катара у Саудијску Арабију што је базу Ал Удеид учинило циљем ниског приоритета.
Перспективе
Вечерашњи удари Ирана представљају, на првом месту, изнуђену меру — Техеран је био приморан да одговори на дрске америчке ударе како би показао снагу и одлучност пред унутрашњом публиком и тако одржао висок степен кохезије народа око духовног и политичког вођства. И на спољном плану, овакав одговор протумачен је као демонстрација моћи у Либану, Палестини и Јордану где подршка исламској републици остаје посебно висока.
Но, ове задатке Иран је морао решити уз испуњавање неколико кључних услова — одговор не сме довести до даље ескалације, и посебно не сме довести до антагонизације регионалних држава с којима је Техеран обновио пуне дипломатске односе тек у претходних неколико година.
По свим уобичајеним геополитичким мерилима, овај задатак успешно је остварен, но ситуација се и даље налази далеко од стабилне, на првом месту због могућности да Вашингтон не прихвати позив Ирана на повратак на статус кво. Светска тржишта, међутим, не верују да ће то бити случај — након демонстративних удара, цене енергената падају. И ово се лако може показати као далеко убедљивији аргумент од ма какве детаљне геополитичке анализе.
