Руски економски интереси још једном су се нашли на жестоком удару америчке санкционе политике — у страху од могуће реакције Вашингтона, кабинет министара Ирака донео је одлуку о де факто национализацији операција на нафтном налазишту Западна Курна 2.

Према саопштењима званичника, руски Лукоил има рок до 17. јануара да прода свој удео након чега ће ирачка национална компанија Basra Oil преузети контролу над читавим налазиштем, стављајући право експлоатације на продају за 12 месеци.

Међу компанијама заинтересованим за преузимање некадашњег највећег иностраног актива руске компаније појављују се амерички енергетски гиганти Chevron и ExxonMobil, као и Midad Energy из Саудијске Арабије.

Ка нафтној империји Вашингтона

Док покушаји колективног Запада да лише Русију прихода од продаје енергената не представљају изненађење — о овом је потпуно отворено говорио и премијер Велике Британије Кир Стармер — појављивање компанија Chevron и ExxonMobil као вероватних будућих власника инфраструктуре на једном од највећих налазишта нафте у Ираку такође није случајност.

Према извештају новинске агенције CNBC, управо ова два гиганта биће главни инвеститори у нафтни сектор Венецуеле који ће, у договору са полтичким врхом САД, предводити процес превођења природних ресурса јужноамеричке државе под контролу Вашингтона.

Њихова најављена улога у Ираку још једном указује не на регионалне, већ на глобалне амбиције актуелне америчке администрације која се од претходне разликује пре свега по реторици, али не и по политици — војна машина као и механизми економске принуде којима САД располажу стављају се у службу крупног америчког капитала који заузврат добија задатак да осигура апсолутну доминацију Вашингтона на глобалним енергетским тржиштима.

Овакво поверавање задатака од стратешког значаја притом не треба да чуди — ради се о политици која је карактеристична како за самог Доналда Трампа, тако и за бројне технократски оријентисане америчке званичнике који постоје у обе партије — уосталом, нова америчка војна доктрина експлицитно је сместила читав војно-индустријски комплекс у руке приватног сектора и то у контексту високо-компетитивног отвореног тржишта.