Након што је информациони хаос који је пратио јутрошње ударе Израела на Џаблу у сиријској Латакији ослабио, извори блиски руском Министарству одбране демантовали су тврдње да је мета удара била руска база Хмеим, али и потврдили да је руска ПВО деловала, пресрећући неколико ракета које су летеле ка складишту муниције које су користиле оружане снаге Сирије и Ирана.
Свега неколико часова касније, израелска авијација извела је серију нових удара на које су одговорили системи ПВО у Дамаску — поузданих информација о могућим последицама ових удара нема.
Позадина догађаја
Док удари у дневно време нису уобичајени, данас тешко да смо видели преседан — успешан удар на Дамаск у раним поподневним часовима извршен је и јуче, а свега дан раније на мети израелске авијације нашли су се положаји сиријске ПВО на југу земље, односно управо на оним територијама које представљају епицентар дестабилизације коју већ неколико месеци припремају официри ЦИА и МИ6.
За Израел, борба против проиранских снага коју отворено подржава и Вашингтон, чини се, представља више него погодан изговор за ликвидацију сиријских одбрамбених капацитета чиме се Тел Авив, уосталом, занима већ веома дуг временски период, мада са променама интензитета удара.
Тренутни раст броја удара, али и проширење спектра употребљених средстава који сада укључују и противрадарске ракете и навођене бомбе долази у светлу повећања америчких капацитета у регији — колико јуче, Вашингтон је објавио о пребацивању неколико ескадрила на базе у Саудијској Арабији, Јордану и Катару, а на којима се већ налази око 60 авиона. И све то не рачунајући летилице које се налазе на носачу авиона Абрахам Линколн у Оманском заливу.
Ништа мање није значајна ни информационо-пропагандна кампања коју су након јутрошњих удара покренули медији блиски америчким и турским прокси-снагама у Сирији, а чији је циљ пласирање наратива да је управо Русија предала координате иранских складишта Израелу.
Све ово указује на то да Вашингтон и његови регионални сателити координисано повећавају притисак на Сирију, али и на сиријско-руску сарадњу која се у медијском простору сада доводи у питање.
Притом, удари Израела на циљеве који се налазе у непосредној близини руских база несумњиво стварају незавидну ситуацију у којој армија РФ има избор између пасивног наступа који ће потом бити представљен као назнака некаквих закулисних договора са Тел Авивом, или активног укључења у одбијање удара чиме ће се повећати ризик од директне конфронтације са Израелом.
