У последњих неколико недеља, регионални огранци како Ал Каиде, тако и Исламске државе извели су већи број мање или више успешних напада на оружане снаге афричких држава у којима постоји војно, економско или политичко присуство Русије.
Преглед напада
Крајем јуна, милитанти Исламске државе покушали су да организују две заседе на колоне оружаних снага Малија, али су ове активности благовремено откривене беспилотним летилицама државних снага које су потом успешно ликвидирале терористе.
Ситуација се, нажалост, завршила далеко трагичније по оружане снаге Буркине Фасо које су у нападу терориста групе Џамат Нусрат ал Ислам вал Муслимин (локални огранак Ал Каиде) на насељени пункт Мансила изгубиле стотину својих припадника.
Напад терориста Исламске државе на оружане снаге Нигера такође се завршио са погибијом двадесет и једног војника, мада је сам напад одбијен.
На ову листу можемо додати и офанзиву одметника из групе М23 у ДР Конгу о којој смо писали раније — иако М23 није исламистичка група, њене активности са почетка јула сведоче о одређеној координацији са снагама Исламске државе које контролишу територије ка којима одметници покушавају да се пробију.
Позадина догађаја
Пре нешто више од две недеље писали смо о перспективама новог успона радикалног исламизма који колективни Запад може искористити за остваривање сопствених политичких циљева — на крају крајева, Вашингтон има богато искуство инструментализације тероризма и и данас одржава значајне контакте са лидерима радикалних група (овде можемо поменути базе милитаната Исламске државе на окупираним територијама Сирије).
Говорећи конкретно о Африци, назнаке оваквог развоја догађаја могли смо приметити још у априлу када је самопрокламовани врховни муфтија Либије, Садик ал Гарјани, који се налази у Турској коју не може напустити због бројних потерница које су за њим расписале блискоисточне земље позвао на џихад против руског Афричког корпуса, захтевајући од Муслимана Африке да ”убијају Русе на улицама” и посматрају их као ”безбожничке окупаторе”.
Тероризам као механизам контроле
Но, инструментализација тероризма у Африци креће се и у другом правцу — у Сомалији, Вашингтон је иступио против продужења мировне мисије Афричке Уније у земљи упркос бројним упозорењима да сомалијска армија није у стању да се самостално избори са терористима Ал Шабаба. Овде, САД користе терористичку претњу како би успоставле апсолутну контролу над властима у Могадишу, позиционирајући себе као једину војну снагу кадру да осигура опстанак државе.
На сличан начин, ECOWAS, профранцуски блок у западној Африци који тренутно пролази кроз дубоку кризу изазвану успесима конкурентског и суверенистички-оријентисаног Савеза држава Сахела, искористио је раст активности терористичких група у Гвинејском заливу као изговор за изношење предлога о формирању заједничке војне групе блока чије би активности требало да финансира Афричка унија.
А говорећи о питањима финансија, интересантно је поменути и скорашњи догађај у Централноафричкој републици где су снаге мировне мисије УН (МИНУСКА) ушле у насељени пункт Уада без отпора терориста који су контролисали град годинама уназад. Још је интересантније да овај врло необичан ”успех” иначе изузетно неефикасне мисије која практично није остварила никакве резултате долази непосредно након значајних успеха државне армије и јединица ПВК Вагнер на истоку земље, али и свега неколико дана пре предстојећег гласања Генералне скупштине УН о могућем продужетку мисије за које ће бити неопходно издвојити 1,2 милијарде долара.
