Грађански рат у Мјанмару који се поново разбуктао почетком новембра ове године, по свему судећи, затекао је државну војску под контролом војне хунте неспремном — различите паравојне групе које делују против централних власти током претходне недеље оствариле су значајне успехе, укључујући ту и заузимање насељеног пункта Конкјан који се налази на самој граници са Кином.
Успех ових група имао је осетан утицај на морално стање припадника државне војске који све чешће дезертирају или се предају непријатељу.
Позадина догађаја
У светлу ове ескалације сукоба, Пекинг је интензивирао своје војно-политичке активности — одржавајући војне вежбе у приграничним регијама и позивајући сукобљене стране да седну за преговарачки сто.
Притом, битно је напоменути да интерес Кине у овом случају није нужно повезан са одржавањем војне хунте на власти — прави ризик за Пекинг произилази из чињенице да анти-државне паравојне снаге представљају конгломерат врло различитих група са веома различитим идеологијама, од оних левог, марксистичког опредељења, преко мањинских сепаратистичких група, до оних националистичког опредељења.
Стога, у интересу Кине је стабилна централна власт у Мјанмару која ће спречити државу да потоне у дугогодишњи грађански рат по принципу сви-против-свих. Овакав сценарио створио би веома плодно тло за појављивање терористичких група које се могу одлучити на прелазак државне границе и извођење напада на територији Кине.
Имајући на уму дугу историју овакве употребе терористичких група од стране Вашингтона, а са циљем дестабилизације геополитичких ривала или политички неподобних држава (рецимо, финансирање Талибана у циљу разбијања Совјетског савеза, или сарадња Пентагона са Исламском државом у циљу дестабилизације Сирије), ове стрепње Кине више су него оправдане и сви су изгледи да Пекинг неће дозволити колапс државности Мјанмара.
