Данас се навршава годину дана од терористичког напада у Санкт-Петербургу чија је мета био руски војни кореспондент, блогер, писац, волонтер-ентузијаста и ветеран ослободилачке борбе народа Донбаса, Максим Фомин, јавности познат под псеудонимом Владлен Татарски.
Док се о његовом животу, али и ратном путу од родне Макејевке преко Народних милиција ДНР и ЛНР, па све до битке за Мариупољ, као и страственом волонтерском раду посебно у погледу промоције војне употребе комерцијалних дронова може рећи много тога, овде бисмо пажњу скренули на нешто друго — његов књижевни рад.
Трилогија Бег, Война, Медитация
Татарски је иза себе оставио четири делимично аутобиографска дела која несумњиво представљају више него интересантно штиво свима онима који се интересују за тематику СВО и ослободилачке борбе народа Донбаса.
Док последња од четири, Мариуполь, представља личну хронику битке за Мариупољ, прве три књиге, Бег, Война и Медитация представљају скуп личних сећања, анегдота и размишљања неког ко је живео кроз догађаје Руског пролећа.
Интересантно је да је Татарски свој ратни пут почео у затвору, не због политичких ставова или нечег томе сличног већ напротив, оружане пљачке. Као такав, Татарски је својеврсни антихерој сопственог дела који кроз турбулентне историјске догађаје проналази свој дубоко усађени патриотизам према историјској домовини и пролази кроз личну трансформацију до човека какав је био и прошле године на овај дан, када је и убијен.
Овај лични пут одвија се широм Донбаса, док Татарски у редовима Народне милиције ДНР учествује у причи чију величину у том тренутку није ни сагледавао, упознајући се са свим добрим и лошим странама народне борбе и народне власти.
Као таква, трилогија Татарског представља јединствену личну хронику Руског пролећа која открива многе нијансе које су скривене великим геополитичким питањима у уобичајеном дискурсу. За све који читају руски и активно прате догађаје у Новорусији, упркос књижевним мањкавостима, дело Татарског ипак остаје топла препорука.
