У светлу бројних далеко драматичнијих догађаја како на регионалној, тако и на светској политичкој сцени, формирање више него замршеног чвора геополитичких интереса око Алжира одвија се релативно незапажено, иако последице тренутних догађаја могу бити далекосежне у погледу будуће равнотеже снага у Сахелу.
Дипломатски сукоб Алжира и Француске
Колико јуче, власти афричке државе објавиле су о протеривању 12 француских дипломата у одговору на одлуку Париза да ухапси запосленог конзулата Алжира по оптужници за киднаповање опозиционог лидера Амира Букорса који се налази у Француској од 2016, у статусу политичког азиланта од 2023 — према мишљењу регионалних аналитичара, овако одлучна реакција Алжира указује на постојање озбиљне кризе у односима две земље која за сада не показује назнаке деескалације.
Више је него индикативно да су паралелно са хапшењем алжирског дипломате у Паризу медији прозападног Марока објавили о наводном масовном сајбер-нападу који је потекао управо са територије Алжира, а у ком су, како се тврди, украдени поверљиви подаци ”милиона грађана” — имајући на уму ову више него необичну подударност, али и чињеницу да је званични Рабат већ показао да је спреман да делује у интересу западних центара моћи, у овом тренутку није могуће искључити могућност да се овде радило о координисаној информационо-пропагандној кампањи.
Обарање малијске БПЛ
Паралелно са овим дипломатским сукобом могли смо посматрати и раст напетости у односима између Алжира и Малија — и мада две земље имају бројне несугласице, у великој мери изазване пасивношћу Алжира према сепаратистима Координације покрета Азавада који се скривају од малијске војске у алжирској пустињи, до нове размене оштрих речи дошло је након што је алжирска ПВО оборила малијску БПЛ у непосредној близини дељене границе почетком месеца.
Реагујући на овај инцидент, три земље Савеза Држава Сахела — Мали, Нигер и Буркина Фасо — у заједничком саопштењу оптужиле су Алжир за спонзорисање тероризма и координисано повукле амбасадоре из суседне земље, доводећи читаву ситуацију на ивицу прекида дипломатских односа.
Изазов за руску дипломатију
Све ово ставило је руске дипломате у више него незавидну позицију — док Савез Држава Сахела несумњиво представља руски стратешки пројекат у Африци који је у овом тренутку практично неодвојив од шире афричке стратегије Москве о чему сведочи и скоро организован четворострани самит шефова дипломатија, Русија има и значајне интересе у Алжиру због чега одабир страна у тренутном сукобу представља готово немогућ задатак.
Средином фебруара, Алжир је постао први страни купац руских ловаца пете генерације Су-57, а судећи по прошлонедељним сателитским снимцима, у међувремену је склопљен и споразум о испоруци одређеног броја Су-35.
Уколико овоме додамо захлађење односа између Алжира и Париза, јасно је да је Москва и те како заинтересована за даље продубљивање односа са северноафричком земљом која би могла посати моћан савезник у пројекту ресуверенизације континента — ипак, да би ово било могуће, Русија мора пронаћи начин да преузме улогу посредника у спору са Савезом Држава Сахела, спречавајући даљу ескалацију ситуације што би несумњиво било у интересу прозападних снага у региону.
