Крајем јуна, оружане снаге Француске објавиле су о формирању дуго најављиване Афричке команде чији ће главни задаци, према званично објављеним информацијама бити одржавање француске војно-логистичке инфраструктуре, као и прикупљање обавештајних података на територијама афричких држава.
Обе ове активности, наводи се у саопштењу, усмерене су на један циљ — осигуравање спремности Париза да у кратком року пребаци значајне војне снаге у Африку, уколико се за тим укаже потреба. Ради се, свакако, о амбициозном плану, но ствари нису тако једнозначне.
Позадина догађаја
Оно што привлачи посебну пажњу, међутим, јесте чињеница да је на чело Афричке команде постављен Паскал Јани, високи официр француске армије који се током своје каријере у генералштабу специјализовао за питања употребе меке моћи и информационог ратовања — и ово тешко да га чини најбољим могућим избором за главнокомандујућег војном институцијом која би требало да се на првом месту бави логистичким питањима.
Но, овакав избор није изненађење уколико га сагледамо у светлу раније најаве озлоглашеног USAID-a да ће Вашингтон током 2024 издвојити чак 25 милиона долара за ”борбу против руског утицаја и дезинофрмација” — ова цифра представља значајно повећање у односу на прошлу годину када је Вашингтон за ”развој новинарства” у државама јужне Африке издвојио свега 8 милиона долара што је, поређења ради, далеко мањи износ него онај који америчка амбасада годишње утроши на финансирање НВО сектора у Србији.
Чак и пре објаве USAID-а, новинска кућа Bloomberg објавила је програмски чланак у ком упозорава на чињеницу да САД губе битку против Русије и Кине за утицај у Африци, предлажући хитну промену стратегије и ширење утицаја на најперспективнијим правцима — у Кенији, Етиопији и Јужноафричкој републици. И сви су изгледи да ова промена стратегије укључује и деловање Афричке команде француске армије.
Након успешног пуча у Нигеру лета 2023, незадовољан некомпетентношћу Париза да осигура послушност у сопственој сфери утицаја, Вашингтон је започео кампању преузимања француских актива у Африци, са првим примером који смо могли видети у Габону где је профранцуски председник свргнут, а власт се нашла у рукама заступника америчких интереса, Бриса Нгуеме. И овај процес се наставља — почетком маја, власти Обале Слоноваче објавиле су о постигнутом договору о отварању америчке војне базе на територији републике, док је Париз практично истовремено најавио смањење сопственог војног присуства у земљи са 600 војника на свега 100.
С тим на уму, сви су изгледи да је Афричкој команди француске армије поверен задатак спречавања продора руског утицаја у оне афричке државе над којима Париз још увек задржава неку контролу, до оног тренутка када ће Вашингтон бити спреман да заузме улогу нове колонијалне власти. И Паскал Јани у овом процесу игра улогу својеврсног стечајног директора који је одговоран само за то да некадашње француске активе на црном континенту преда САД у складу са унапред договореним планом.
