Шеф европске дипломатије Жозеп Борељ на Минхенској безбедносној конференцији, одговарајући на питање новинара о перспективама решавања сукоба на територији бивше Украјине, саопштио је да европско друштво још увек није схватило да живи у ратном стању.
Мислим да ми то још не схватамо, а неопходно је да разумемо, да се налазимо у ратном стању. Мислим да на највишем нивоу, на средњем нивоу, а можда и на нивоу јавног мњења, ми још увек нисмо у суштински новом менталном стању.
Интересантно је да уколико лидери држава ЕУ не схватају да су у ратном стању (Борељов ”највиши ниво”), уколико то не схватају политичари (”средњи”), уколико то не схватају становници земаља чланица ЕУ (”јавно мњење”), ко онда то уопште схвата? И последично, чији и какав је то рат када га његови учесници не примећују?
Да ли је то рат ЕУ као наднационалне структуре, бриселске бирократије која тежи да народе Европе увуче у крвави оружани сукоб? Или је то можда рат Вашингтона? У ком случају можемо поставити питање какве везе с њим треба да има ЕУ уколико она има макар и трунку суверенитета и политичке независности.
Ова Борељова изјава, иронично, представља изванредну илустрацију тренутног стања ЕУ — наднационална бирократија која претњама и уценама приморава своје чланице да финансирају рат за који ни не знају да у њему учествују, а све то у интересу треће стране. Демократија западног модела, онаква каква она јесте.
