Медијска драма коју Запад, упркос потпуне очигледности ситуације, инсистира да одигра до краја добила је данас нови преокрет — док из Пентагона поручују да давање дозволе Кијеву за употребу оружја дугог домета за ударе на циљеве у унутрашњости Русије неће утицати на исход конфликта, с друге стране океана, Европски парламент изгласао је резолуцију која позива на укидање ових ограничења.
Позадина догађаја
Овај развој догађаја, међутим, тешко да представља изненађење — Вашингтон још једном користи прилику да се практично сакрије иза својих европских сателита и сву одговорност за предстојећу ескалацију премести на Брисел.
Сама чињеница да се о овој теми расправља у Европском парламенту довољно говори о апсурдности ситуације — од 27 чланица Уније, само две располажу оружјем које има неопходан домет и друге техничке карактеристике које би омогућиле ударе по унутрашњости Русије. Ради се, наравно, о Француској са ракетама SCALP-EG (еквивалент Storm Shadow) и Немачкој са ракетама Taurus.
Зашто онда о овом питању није разговарано на линији Париз – Берлин? Резолуције ЕП врло су згодан механизам за привлачење значајне медијске пажње без икаквих последица — другим речима, основни циљ читаве представе био је да се јавности покаже како у „цивилизованом свету“ постоји некакав консензус по овом питању. И да је тај консензус снажнији у Европи него у САД, разуме се.
Како се Вашингтон крије иза Европе?
На овај начин, Европски парламент практично поставља државе чланице ЕУ као живи штит испред Вашингтона који ће, у случају да дође до озбиљног руског одговора на ново подизање улога, бити приморан да се носи са последицама.
Но, ни ово није изненађење — антируске санкције представљају не само механизам слабљења Русије, већ и повећања економске и енергетске зависности Европе од Вашингтона. Баш као што је пражњење европских арсенала допринело продубљивању војно-безбедносне зависности. Чак је и преплављивање европских тржишта јефтиним украјинским житарицама довело је до озбиљних проблема у прехрамбеној безбедности и јачању позиција америчких компанија.
Сви ови процеси допринели су даљем нестајању европског суверенитета који у овом тренутку више није довољан чак ни да постави питање безбедности грађана европских држава. И уколико се ствари не промене, сви су изгледи да ће „рат до последњег Украјинца“ имати свој наставак.
