Врло је занимљиво како је уобичајена формулација да ће Запад помагати Украјини колико год је потребно у скорашњој изјави пољског премијера Доналда Туска замењена фразом да ће ЕУ помагати Украјини колико је то могуће. И Туск објашњава одакле та промена:
Сада, Европа мора почети да размишља како да помогне другим државама које се налазе на линији фронта, као што су Пољска и Естонија.
Од првих дана сукоба, Пољска је дала Украјини све што је било могуће, и више од тога. Али данас, Пољска мора бринути о сопственој безбедности.
Ова изјава уклапа се у прилично двосмислену политику Варшаве по питању подршке Кијеву обележену с једне високим степеном укључености у сукоб посредством, рецимо, рекордног броја пољских „добровољаца“ који су игром случаја, припадници редовне армије Пољске ван активне службе, а с друге стране одсуством фанатичне посвећености победи Кијева коју видимо у уобичајеном европском наративу.
Шта обликује став Варшаве?
Разлог за ово је једноставан — Варшава нема илузија по питању победе Кијева, али зато и те како има амбиције по питању анексије западне Украјине коју сматра својом историјском територијом.
С тим на уму, све отвореније разматрање могућности увођења европских трупа у Украјину почиње да ствара претњу пољским интересима — на крају дана, Варшава не жели да се Париз или Лондон мешају у евентуално распарчавање бивше Украјине.
И управо зато Туск почиње са кампањом која је антитеза ономе што заступа Макрон, поручујући да је Украјина већ изгубљена, а фокус Европе треба померити на припрему Пољске за будуће граничење са Русијом. Само што он не помиње да ће та граница бити много источније него што се сада чини.
