Гостујући на свечаности седамдесет пете годишњице доношења Устава Немачке, француски председник Емануел Макрон одржао је, у свом маниру, мелодраматичан и дирљив говор на тему опасности с којима се (политичка) Европа, по његовом мишљењу суочава:
Европа има много унутрашњих и спољашњих непријатеља. Она живи кроз тешке тренутке који су повезани са украјинском кризом. А због раста национализма, и европска демократија пролази кроз кризу. Заиста сматрам да наша Европа може умрети.
Позадина изјаве
Чега се то плаши француски предсдник? Да бисмо разумели ово, морамо се осврнути на његову политичку позицију — Макрон је нескривени европски федералиста, политичар чији је сан нестанак националних држава и претварање Европске Уније из свог садашњег облика, практично, у федералну државу, са једном федералном владом, једним председником, једном војском. Једном речју, Сједињене Европске Државе.
Стога, када Макрон говори о ”кризи демократије” у Европи, он заправо говори о слабљењу сопствене федералистичке позиције и истовременом јачању суверенистичких снага — притом, колико се ово осликава у политичким елитама је једно питање, а колико идеја националног суверенитета живи у народима Европе потпуно је друго.
С тим на уму, постаје јасније коју улогу у овом процесу игра конфликт на територији бивше Украјине — он ставља народе и државе Европе пред тест воље за евентуалну федерализацију. Да ли су они спремни да се одрекну свог суверенитета, свог начина живота и на крају дана, сопствене безбедности, зарад интереса удаљеног центра моћи? Чини се да Макрон сматра да то није случај, бар не у мери у којој је желео.
Дакле, када Макрон говори о томе да ”наша Европа може умрети”, ради се о томе да Макронова Европа може умрети, његова дистопијска визија будућности са нестанком националних идентитета и суверенитета и претварањем некадашњих националних држава у нешто тек мало више од федералних провинција под директном контролом безличног центра моћи у Бриселу.
И ми додајемо — свакако се надамо да ће ова накарадна визија завршити на сметлишту историје, одмах поред Трећег Рајха и америчке глобалне хегемоније. Где јој је и место.
