Док званична Анкара поново најављује формирање турских војних база у Сирији, све је јасније да ће Ердоганове амбиције наићи на отпор већег броја страна заинтересованих за успостављање сопственог утицаја у ратом разореној земљи.
Након укидања рестриктивних мера против актуелних сиријских власти по америчком примеру, Европска унија објавила је о увођењу санкција против три турске прокси-снаге, дивизија Султан Мурат, Ал Хамза и Султан Сулејман Шах, које су се некада налазиле у оквиру Сиријске Националне Армије, а које су сада интегрисане у Министарство одбране пост-асадовске Сирије.
Формални повод за ову одлуку било је учешће протурских милитаната у геноциду алавитског становништва у марту ове године на западу земље.
Позадина догађаја
Оно што је у свему овоме привукло посебну пажњу аналитичара јесте чињеница да друге групе блиске некадашњем Тахрир ал Шам, односно влади Ахмеда ал Шаре чије је учешће у масакру у Латакији и Тартусу доказано (рецимо, Служба друштвене безбедности при новом МУП-у Сирије) остају у потпуности изузете од ограничења.
Другим речима, иако је увођење санкција групама блиским СНА у овом погледу несумњиво оправдано, сви су изгледи да је основни циљ ЕУ удар на интересе Анкаре и давање Дамаску формалног повода за дистанцирање од протурских група и њихово даље потискивање из политичких структура формираних после пада Башара Асада.
Овај корак званични Дамаск несумњиво ће искористи и да сву кривицу за геноцид Алавита пребаци на СНА и тако прикрије сопствену умешаност — на крају дана, све стране биће задовољне исходом, изузимајући ту само Анкару чији је сан о „вилајету Алепо“ сада још један корак даље од остварења.
