Партија актуелног председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана остварила је можда и најлошији до сада резултат на локалним изборима, не успевајући да преокрену ситуацију у Анкари и Истанбулу, а притом губећи и још неколико великих градова.

О катастрофалним резултатима огласио се и сам Ердоган, признајући да је разочаран исходом, али обећавајући да претрпљен пораз неће бити крај, већ прекретница за странку.

Позадина догађаја

Док су секуларни и отворено прозападни кандидати увек уживали значајну подршку у највећим градовима, губитак на другим местима представља болан ударац на изборну стратегију на коју се Ердоган ослањао током читаве политичке каријере.

Разлози за ово могу бити вишеструки — на првом месту, Турска се сусреће са озбиљним финансијским потешкоћама које су само погоршане природним катастрофама од којих се земља још увек није у потпуности опоравила.

Поред тога, Ердоган је користио ескалацију палестинско-израелског сукоба да се позиционира као ”заштитник Муслимана” и учврсти своју неоосманску политику у очима конзервативних бирача — но, одбијање Турске да предузме ма какве озбиљније кораке у том правцу изневерило је очекивања и открило Ердоганова обећања као испразну реторику.

Значај и импликације

Без обзира на узроке овог лошег резултата, евентуална промена власти у Турској (до које тешко да ће доћи пре председничких избора 2028) имаће далекосежне геополитичке последице — на првом месту, ту се налазе бројна регионална питања и кризе у која је Турска директно укључена (Сирија, Ирак, Јерменија).

С друге стране, као кључна црноморска сила која практично контролише улаз у Црно море, Турска ће, хтела то или не, наставити да игра посебно значајну улогу у контексту СВО и растуће кризе на истоку Европе — у том погледу, долазак прозападних снага на власт у Анкари може драматично подићи тензије и довести Русију и НАТО још један корак ближе директном сукобу.