У драматичном обраћању јавности, турски председник Реџеп Тајип Ердоган најавио је да ће курдски проблем бити решен током лета 2024 — и готово истог дана, турски удари на положаје Радничке партије Курдистана на северу Ирака приметно су се интензивирали.
Тако су током последњих само неколико дана оружане снаге Турске употребиле широк арсенал, од ударних беспилотних летилица до артиљерије и ракетних система.
Позадина догађаја
Периодична погоршања безбедносне ситуације на северу Ирака и Сирије, односно у регијама дуж турских граница под контролом курдских псеудо-државних структура, нису реткост — током прошле године, ситуација је више пута долазила до тачке усијања када су бројни аналитичари предвиђали практично неизбежан почетак копнене операције. Но, до овога није дошло.
Да ли се и сада ради о представи намењеној унутрашњој публици (што би било далеко од првог пута за Ердогана) или назнакама стварних планова Анкаре у овом тренутку је тешко рећи, али оно што је сигурно је да ће одлучујући фактор у овом погледу бити однос између САД, Турске и Курдских сепаратиста на северу Ирака и Сирије.
У другој половини 2023, Вашингтон је пружио значајну војну подршку курдским снагама у Сирији и то не само у гушењу побуне арапских племена, већ и у заштити од турских удара када је америчка ПВО оборила турски дрон. Један од резултата ове подршке била је и самоувереност курдских структура и њихови растући територијални апетити — оличени у новом квази-уставу који претендује на контролу над читавом територијом Сирије.
Уколико ситуација настави да се развија у овом смеру, Турска ће врло вероватно бити приморана да реагује будући да би формирање курдске државе на њеним границама представљало црвену линију и такав ризик по кључне националне интересе и територијални интегритет земље да би Анкара остала без свих других опција осим оне војне природе.
