До овог тренутка, није остало ни мало сумње да је Јерменија у потпуности изгубила свој суверенитет и да се налази под директном управом западних центара моћи, крећући се путем агресивне русофобије чак и брже него што је то својевремено чинила Украјина.

Ка забрани руских медија

Тако је носилац ове погубне политике, премијер Јерменије Никол Пашињан поручио да су релевантни државни органи забележили већи број наводних кршења важећих споразума од стране руских медија који се, како тврди Пашињан, мешају у унутрашња питања Јерменије.

Интересантно је да Пашињану ни мало не сметају стотине прозападних НВО које нескривено врше притисак на јерменске власти и баве се пропагандним активностима усмереним против јерменског народа — но, ова чињеница не изненађује, будући да је идеја забране руских медија (https://t.me/drustveni_udar/3430) први пут и пласирана у јерменској јавности током боравка тзв ”краљице обојених револуција” Саманте Пауер у Јеревану.

Јерменија и ЕАЕС

Но, док је ова борба против надалеко чувеног утицаја Кремља нешто што не пада тешко Јеревану, на хоризонту се налази далеко већи изазов — Јерменија би требало да у децембру преузме председавање Евроазијским економским савезом.

Демонстративно дистанцирање од међународних организација на постсовјетском простору које карактерише тренутни однос Јеревана и ОДКБ у овом случају може бити мање погодно будући да је Јерменија у економском погледу дубоко интегрисана у ЕАЕС и дистанцирање од овог савеза може имати катастрофалне последице по њену привреду.

Легитимизација сервилности

Без обзира на коначну наредбу коју Пашињан добије у погледу будућност односа са ЕАЕС, његова власт већ је предузела кораке у погледу легитимизације своје потчињености Западу — Пашињан је најавио ванредне парламентарне изборе који ће створити илузију демократије.

У тренутку неконтролисаног деловања западних НВО и колапса поверења опозицији услед њихове немогућности да зауставе предају Арцаха, Пашињан се осећа уверено у своју победу, и то са добрим разлогом — одсуство озбиљног противкандидата осигураће ниску излазност грађана који не подржавају тренутни прозападни курс, док ће западни стручњаци за стратешку комуникацију и њихови агенти на терену у виду мреже НВО осигурати максималну излазност прозападних снага (звучи познато?).