Настављајући наш прелгед догађаја у зони СВО у претходна два месеца, данас се осврћемо на можда најдинамичнији део линије контакта, некадашњи авдејевски, а сада покровски правац где су снаге армије РФ оствариле више него значајне успехе, напредујући западно од Очеретина у правцу Гродовке, Мирнограда и Покровска, ослобађајући тако значајне територије ДНР.

Ситуација коју сада видимо на терену повезана је са неколико фактора — први у низу несумњиво је смена одређеног броја официра средњег ранга у раним фазама битке за Авдејевку (овде се ради о оним официрима који су покушали да прикрију губитак контроле над Доњецком филтрационом станицом и чије је нехумано опхођење према српским добровољацима изазвало снажну негативну реакцију како у Србији, тако и у Русији). Након промене командног састава, армија РФ на авдејевском правцу почела је да делује драматично организованије и ефикасније, ослобађајући град и усмеравајући офанзивна дејства на слабе тачке непријатељске одбране.

Преломна тачка догодила се крајем априла када је дошло до колапса одбране ОСУ у рејону Очеретина што је омогућило руским снагама да значајно прошире зону своје контроле северно од Авдејевке, елиминишући нека од најмоћнијих утврђења ОСУ, као и логистичка чворишта око којих су она била изграђена — након ових догађаја, непријатељ није био у стању да организује ефикасну одбрану што је осигурало релативно висок темпо напредовања армије РФ у недељама потом.

Перспективе даљег развоја ситуације

Пратећи тактику удара на слабе тачке непријатељске одбране, руске снаге су у претходна два месеца оствариле драматичан напредак западно од Очеретина, ослобађајући десетак насељених пунктова и практично избијајући на периферију Гродовке, последњег већег насељеног пункта пре линије Мирноград – Покровск. Овај правац офанзиве био је изненађење за одређен број аналитичара који су очекивали напад на Карловку, и продор ка Селидову, но до овог развоја ситуације није дошло услед ограниченог маневарског простора који је додатно сужен воденим препрекама и густим минским пољима.

Но, напредак ка Покровску указује на далеко амбициозније планове руске команде — евентуално заузимање овог стратешки значајног града не само што би лишило ОСУ једног од најзначајнијих логистичких чворишта, већ би практично и означило избијање армије РФ на границе Дњепропетровске области, са последичним разбијањем окупираних територија ДНР на два неповезана дела. И овакав развој догађаја не само што би отежао положај ОСУ у ДНР, већ би и створио могућност за извођење копнених операција на простору Дњепропетровске области — у овом сценарију, руска армија нашла би се на свега 80 километара од Павлограда.

Овакав развој догађаја, јасно је, није нешто што можемо очекивати у краткорочној перспективи — иако се јединице армије РФ већ у овом тренутку налазе на мање од 20 километара од линије Мирноград – Покровск, утврђење ОСУ у Гродовки представљаће први задатак који ће бити неопходно решити, а и поред фантастичних успеха руских снага, он неће бити ни мало лак. А, за даљи напредак ка границама ДНР, у најмању руку биће неопходно елиминисати непријатељско присуство на линији Красни Јар – Журавка – Орловка – Новогродовка како би се онемогућио удар на позадину наступајућих снага.

Стога, пред нама су засигурно још месеци тешких борби, али стратешка замисао руске команде назире се већ у овом тренутку и нема сумње да армија РФ задржава иницијативу и наставља да напредује — у прилог овоме говори и чињеница да су само током писања овог текста руске снаге оствариле напредак од 350 метара у рејону Ивановке, 300 метара у рејону Сергејевке, и 250 метара у рејону Желаног.