
Наступ кинеског министра одбране Донг Џуна на овогодишњем самиту Дијалог Шангри-Ла, једној од најзначајнијих безбедносних конференција азијско-тихоокеанског региона, може се сматрати својеврсним панданом говору руског председника Владимира Путина на Минхенској безбедносној конференцији 2007.
Ради се озбиљном упозорењу широј међународној заједници да је колективни Запад, а на првом месту Вашингтон, прешао одређене црвене линије које су усмериле тренутну војно-политичку ситуацију у региону, али и свету у опасном и непредвидивом правцу.
Главне тезе кинеског министра одбране о актуелној ситуацији
Перспективе мирног уједињења Тајвана са матицом активно се подривају спољним мешањем, а власти у Тајпеју спроводе политику усмерену на раскидање историјских, културних и других веза између народа са различитих страна Тајванског мореуза.
Питање Тајвана остаје унутрашње питање Кине и у складу са тим, спољне слике немају права да се мешају — Пекинг се увек придржавао принципа мирног уједињења, али ова перспектива довоедена је у питање сепаратистичким снагама у Тајпеју и иностраним мешањем.
Народноослободилачка армија Кине увек је била и остаје ”моћна и незаустављива сила” која гарантује уједињење отаџбине — и уколико то буде потребно, НОАК ће благовремено спровести војна дејства како би ставила тачку на идеју тајванске независности и осигурала да одређени планови неће бити успуњени.
О Концепцији глобалне безбедности
Други важан сегмент обраћања Донг Џуана био је представљање кинеске Концепције глобалне безбедности која се нуди као одржива алтернатива тренутном нестабилном стању — и њени кључни елементи дубоко су укорењени у кључним начелима мултиполарности.
Ова концепција, појашњава Донг Џун, заснива се на принципима једнакости, уважавања и равноправности свих држава као чланова међународне заједнице, невезано за њихову војну моћ.
Главни циљ ове концепције јесте одржавање мира што се подстиче кроз политику ненападања, и недопуштања ситуације где ће једна држава или група њих наметати своју вољу трећим странама.
Критика америчке политике у региону
Можда најзначајнији елемент наступа кинеске делегације (будући да је о овоме, поред Донг Џуна говорио и заменик начелника штаба Централног војног савета Кине) јесте критика актуелне америчке политике која се спроводи кроз такозвану Индо-тихоокеанску стратегију Пентагона.
Кинески званичници подвлаче да се испод ”лепих речи Вашингтона о регионалној сарадњи” налази хладноратовски менталитет формирања затворених кругова који сви воде ка формирању азијског еквивалента НАТО чији ће једини задатак бити да очува америчку хегемонију.
Формирање ових полу-формалних структура, сматрају у Пекингу, довело је до слабљења раније функционалних механизама регионалне сарадње као што је платформа АСЕАН, али и расту војне напетости што је учињено са циљем да се државе региона приморају да бирају стране.