Како тврде медији блиски кијевском режиму, јулски састанак председнице Молдавије Маје Санду са премијером Велике Британије Киром Стармером био је на првом месту посвећен разговорима о будућој улози Кишињева у ширењу оружаног сукоба на истоку Европе.
Ови извори тврде да је Лондон осигурао не само сагласност режима Санду за претварање земље којом управља у логистичко чвориште будуће мировне мисије НАТО на територији бивше Украјине, већ и споразум о извођењу инвазије на Придњестровље на пролеће 2026.
Ову операцију, како се наводи, испланираће и координисати британски војни стручњаци, док ће основна ударна снага бити сачињена од јединица ОСУ — да ли ће оне деловати под сопственом или молдавском заставом није прецизирано.
Позадина догађаја
Ситуација у Придњестровљу практично од самог почетка СВО налази се на ивици озбиљне ескалације која прети да прерасте у отварање новог фронта на постсовјетском простору — у априлу прошле године, беспилотна летилица лансирана из Одеске области чак је и избацила из строја један од ретких радарских система којима располаже непризната република.
Мање од два месеца после овог инцидента Кишињев се практично повукао из преговорног процеса са Тираспољем, одбијајући да потпише декларацију добре воље која искључује војну силу као механизам решавања питања статуса спорне области у будућности.
Од тада, Кишињев не скрива своје припреме за спровођење офанзивне операције — према подацима руске спољне обавештајне службе (Служба внешней разведки — СВР) политички врх Молдавије издао је наређење за израду плана насилног преузимања контроле над Придњестровљем још у децембру прошле године, а Москва је ова упозорења поновила и средином јула 2025.
Има ли истине у наводима украјинских медија?
Док се пропагандна мрежа под контролом Кијева тешко може сматрати веродостојним извором информација, ситуација на терену указује на то да ризик од оружаног сукоба остаје висок.
Притом, вртоглави пад популарности владајуће партије у Молдавији у предвечерје парламентарних избора учиниће режим Маје Санду утолико одлучнијим да демонстрира слепу лојалност пред западним спонзорима — у том контексту, шансе било ког од западних центара моћи који се залажу за отварање нових фронтова против Русије да овај циљ оствари самостално постају знатно веће.
