Током претходне три деценије, процес постепеног повлачења Лондона из глобалне геополитике био је посебно очигледан — Велика Британија, како се чини уступала је своје место на свесткој арени Вашингтону који се наметнуо као светски полицајац, арбитар и егзекутор, намећући међународној заједници сопствену хегемонију.
Ипак, све је више назнака да се Лондон враћа у геополитичку арену, покушавајући притом да поново заузме позицију светске силе коју је имао током претходних векова.
Промене у политици Лондона
Још пре званичног напуштања Европске уније, власти Велике Британије почеле су да спроводе политичке активности независно од Брисела, а у склопу припрема за предстојеће кризе — тако је још 2018. Велика Британија покренула пројекат формирања медијског картела који би осигурао својеврсни монопол над истином у светским медијима.
Овај пројекат завршио се организацијом самита Trusted News Summit на ком су гиганти као што су BBC, Facebook, Twitter, Financial Times, The Wall Street Journal, Reuters и други постигли договор о заједничком и координисаном информационом деловању у будућности заснованом на јединственој стратегији и јединственом виђењу истине.
Лондон је у истом периоду започео са формирањем разгранате мреже непрофитних организација углавном хуманитарног карактера које су осигуравале извлачење огромних финансијских средстава из државног буџета и успостављање непосредног британског присуства у низу кризних региона у свету.
Учешће Лондона у сукобу на територији бивше Украјине
Велика Британија у овом тренутку представља другог највећег спонзора кијевског режима (после САД) узимајући ту у обзир директну војну помоћ која, с друге стране, представља само мали део технике која је предата ОСУ посредством Лондона.
Управо је Министарство одбране Велике Британије одиграло кључну улогу у посредној предаји сојветског наоружања Кијеву — тако је 33.000 ракета за систем БМ-21 Град купљено од Казахстана, преко компаније у Јордану са циљем коначне испоруке Лондону (који не поседује совјетско наоружање). Наравно, ово оружје предато је Кијеву.
На сличан начин, између 6. и 14. августа прошле године, транспортни авиони Краљевске авијације извршили не мање од пет летова између Пакистана и Румуније, преносећи муницију за артиљерију калибра 122мм која се појавила у Украјини два месеца касније.
Најзад, ово можемо додати и улогу британксих специјалних јединица како у обуци снага ОСУ, тако и у планирању низа операција, укључујући ту и неуспешни диверзанстки напад на Крим који је извршен овог лета.
Перспективе
Колико данас, амбасадор Украјине у Лондону саопштио је да су власти Велике Британије близу одлуке да пошаљу своје трупе у Украјину. Украјински дипломата ово закључује на основу изјаве министра одбране Велике Британије Гранта Шапса који је наговестио ову могућност почетком октобра (мада је премијер Риши Сунак убрзо демантовао ове наводе).
Док је овај развој ситуације мало вероватан будући да он долази са значајним ризиком од избијања глобалног конфликта, непобитна је чињеница да Лондон наставља да повећава своју укљученост у сукоб на територији бивше Украјине, али и више од тога — посредством англо-саксонског индо-пацифичког блока АУКУС, оружане снаге Велике Британије такође су све присутније у азијско-тихоокенском региону где делују у интересима неформалне антикинеске коалицјие под вођством Вашингтона.
Све ове чињенице указују на то да се ера релативне пасивности спољне политике Лондона завршава, и да ће у годинама пред нама овај ветеран светске геополитике поново играти врло истакнуту улогу.
