У протеклих неколико дана, значајан број западних медија објавио је информације о новим маневрима Народноослободилачке армије Кине који, како тврде, указују на припреме за почетак увођења блокаде Тајвана — овде се ради како о уласку морнаричке групе предвођене носачем авиона Љаонинг у акваторију Филипинског мора источно од самопроглашене републике, тако и о пребацивању авијације, ракетне артиљерије и десантних група на базе дуж кинеске обале.
Потврду овим тврдњама дао је и прошлонедељни извештај Министарства одбране САД у ком се наводи да Пекинг у блиској могућности може одлучити да окупира два тајванска острва најближа својој територији, Кинмен и Мацу, са циљем провере америчке реакције, али и подривања контроле Тајпеја над удаљеним територијама.
Позадина догађаја
И Кинмен и Мацу представљају некадашња хладноратовска утврђења која су током деведесетих година прошлог века прошла кроз период делимичне демилитаризације — упркос томе, на Кинмемну које је веће од два, и даље се налази око 3.000 тајванских војника опремљених системима ПВО, противтенковском техником, хаубицама, артиљеријом, минобацачима, радарским системима и беспилотним летилицама.
Од 2023. године званични Тајпеј је такође започео процес модернизације постојеће подземне инфраструктуре на Кинмену уз паралелну изградњу нових система утврђења на обали, а у марту 2024. тајвански медији објавили су и о појављивању америчких специјалних јединица на војној бази на острву.
Уколико све ове чињенице сагледамо у светлу убрзаног раста тензија у азијско-тихоокеанском региону који је администрација Доналда Трампа отворено означила као свој стратешки приоритет, јасно је како милитаризација утврђених позиција на свега 10 километара од обале копненог дела Кине представља повод за оправдану забринутост у Пекингу, тиме пре имајући на уму скорашње појављивање напредних противбродских и ракетних система на територијама других америчких сателита у региону.
Истовремено, ово није први пут да видимо најаве кинеске офанзиве која само што није почела — у мају прошле године бројни извори објавили су да је Пекинг већ донео одлуку о почетку офанзивних операција у јуну што се, међутим, није догодило. И није искључено да и сада видимо планско подизање тензија које ће бити искоришћено као повод за даљу милитаризацију Тајвана.
