Питање давања дозволе кијевском режиму да наноси ударе по дубини руске територије западним наоружањем у овом тренутку представља доминантну тему јавног дискурса колективног Запада — и овде, чини се, видимо одређену дистинкцију где су управо одређени европски сателити Вашингтона далеко агресивнији од самих САД.
Ту, наравно, мислимо на Пољску, државе Балтика, и наравно, Француску чији је председник јуче експлицитно поручио да сматра да Кијев има право да врши ударе по руским војним циљевима, ма где се они налазили.
Истовремено, и Пентагон, и Стејт Департмент и сама Бела Кућа (у лику Џона Кирбија, координатгора Савета за националну безбедност) иступили су против овакве могућности.
Да ли је Вашингтон суздржанији од својих савезника?
На ово питање тешко је дати апсолутно уверен одговор, стога ћемо рећи да смо ми мишљења да ово није случај — на првом месту због тога што Вашингтон нема савезнике, већ сателите, односно поданике. Мислећи да они делују независно и другачије од свог прекоокеанског господара значи дати им више суверенитета него што заиста имају.
Мислимо да је далеко вероватније да је цела драма коју сада видимо у западним медијима координисана са Вашингтоном у складу са добро познатим америчким принципом good cop – bad cop.
На овај начин Вашингтон може проценити реакцију Москве на евентуалну ескалацију сукоба без довођења сопствене безбедности у питање — уколико ствари пођу наопако и уследи жестока реакција Русије, Вашингтон неће пустити сузу за, рецимо, неким француским војним објектом. А притом ће моћи и да каже ”лепо смо вам говорили”.
