Јуче у касним вечерњим часовима појавила се информација да је Пакистан кроз дипломатске канале упозорио САД да ће у случају употребе израелског нуклеарног оружја (чије постојање није потврђено, али је зато широко прихваћено као чињеница) Исламабад одговорити нуклеарним ударом на Израел. У истом саопштењу наводи се да ће директно мешање трећих страна, а на првом месту САД и Француске, повући са собом и ступање Пакистана у рат на страни Ирана.
Ова информација привукла је разумљиво велику пажњу јавности и брзо се проширила кроз медије и друштвене мреже — проблем је само у томе што све указује на то да се ради о дезинформацији.
Информације и дезинформације
Прва чињеница која указује на проблем с овим наводима јесте то што се на већини платформи они везују за наводни извештај израелског Канала 10 (Arutz Eser, односно ערוץ עשר), новинске агенције која је престала са радом још пре шест година и чији су преостали капацитети одавно интегрисани у мрежу Reshet 13 што њено извештавање смешта у домен немогућег. С друге стране, медији блиски пакистанским властима већ су објавили демант, иако незванични.
Званична позиција Исламабада, упркос томе, остаје заснована на подршци Ирану што не представља изненађење имајући у виду да Пакистан никада није успоставио дипломатске односе са Израелом — о овоме је посебно упечатљиво говорио министар одбране Хаваја Асиф када је поручио:
У овом тренутку искушења, ми стојимо уз Иран у сваком погледу, и бранићемо њихове интересе на сваком међународном форуму. Иранци су наша браћа и ми делимо њихову тугу и бол.
(…)
Израел сада напада Иран, а пре тога је напдао Јемен и Палестину. Ако се муслиманске земље сада не уједине, свака од њих суочиће се са истом судбином.
Ова изјава, ипак, далеко је од претње нуклеарним ратом, и без сумње указује на то да подршка Пакистана у овом тренутку остаје ограничена на сферу политике без икаквих назнака укључења Исламабада у сукоб — штавише, пакистански званичници отворено поручују да је у тренутној ситуацији њихов основни циљ постизање консензуса на нивоу Организације исламске сарадње у погледу формирања заједничке стратегије и заједничког приступа агресивној и експанзионистичкој политици Тел Авива.
Перспективе даљег развоја догађаја
Упркос томе што се сензационалистичка тврдња о усмеравању пакистанског стратешког арсенала ка Израелу показала као лажна вест, чињеница да Исламабад у овом тренутку представља можда и најактивнијег актера који на светској сцени делује у смеру осигуравања међународне подршке за Иран несумњиво је вредна пажње, на првом месту због тога што потврђује оно о чему смо раније писали — спољнополитички курс Пакистана се мења и елите које су до недавно биле лојалне Лондону сада се окрећу против својих некадашњих ментора.
Основни разлог за ово јесте имплицитна подршка колективног Запада коју је Индија добила током краткотрајног априлског сукоба између две земље што је Исламабаду показало да су његови савезници спремни да га препусте уништењу уколико ће то допринети реализацији значајнијих стратешких циљева међу којима се посебно издвајају амерички планови повећања притиска на Кину — у одговору на промењене геополитичке реалије, Пакистан је већ тада предузео кораке усмерене на учвршћивање односа са Пекингом и Техераном.
Све ово, међутим, не значи да постоје назнаке да ће подршка Ирану изаћи изван политичке сфере — Пакистан се суочава са великим бројем унутрашњих проблема, укључујући ту и успон сепаратизма и тероризма и просто нема капацитета за отварање још једног фронта.
