Прошле недеље, Министарство одбране РФ први пут је у званичном саопштењу директно и недвосмислено потврдило да америчке беспилотне летилице које делују изнад Црног мора прикупљају податке који се потом предају ОСУ са циљем навођења високо-тачног оружја које је Запад предао Кијеву на циљеве на територији РФ.
У саопштењу се указује на тренд интензивирања деловања стратешке беспилотне авијације САД изнад стратешки значајне акваторије, уз исправну напомену о све већој укључености НАТО и САД у сукоб у бившој Украјини.
Ове чињенице, саме по себи, биле би довољне да обавежу Москву на одговор, стога није изненађење што се у саопштењу потврђује да је министар одбране РФ Андреј Белоусов издао наређење да се изради оперативни план реаговања армије РФ на провокације.
Перспективе даљег развоја ситуације
Вашингтон, с друге стране, није ни мало заинтересован за спуштање тензија — штавише, Пентагон је већ поручио:
САД ће наставити са летовима изнад међународних вода где је то довољно законом
Но, то није све — географија могуће конфронтације, према информацијама објављеним 30. јуна, проширила се и на Сирију где је судар руског Су-35 и америчког MQ-9 Reaper избегнут само захваљујући брзој реакцији руског пилота.
И са обнављањем летова америчких БПЛ изнад територија под контролом легитимних власти Сирије, број оваквих инцидената готово ће сигурно порасти.
Перспективе руског одговора
До овог тренутка, у руској јавности се накупило довољно питања у погледу слободног деловања америчких БПЛ изнад Црног мора, но ситуација је за Москву далеко од једноставне — по међународном праву, воде Црног мора (изузимајући територијалне воде црноморских држава) отворене су за дејства свих актера.
Стога, да би Русија одговорила без нарушавања међународног права, она би морала да призна САД учесником сукоба у бившој Украјини чиме би се ситуација приближила директној конфронтацији две нуклеарне земље.
С друге стране, аналитичари подсећају на ситуације у којима су руски авиони испуштали гориво испред америчких дронова тако их обарајући без примене директне силе.
И ово јесте нешто што можемо очекивати, бар судећи по бројним незваничним информацијама које се појављују у руским изворима блиским ВКС.
Страх САД од руских диверзаната
Вашингтон, с друге стране, очекује нешто другачији одговор — 30. јуна, америчка медијска кућа CNN објавила је текст у ком тврди да су војне базе САД у Европи преведене у стање повишене борбене готовости због, како се наводи, „терористичке претње“ која је „највећа у последњих десет година„.
У априлу и мају ове године, више објеката војно-индустријског комплекса држава Запада дошло је до низа хаварија које неки аналитичари сматрају диверзијама.
Иако у свим овим случајевима техногена катастрофа изазвана повећаним притиском на производне процесе остаје вероватније објашњење, могућа саботажа не може бити искључена, посебно у светлу још већег броја мање значајних инцидената као што су потврђене саботаже на британским војним бродовима.
Закључак
Уколико Русија заиста и стоји иза хаварија које су се догодиле на Западу, јасно је да су ове операције у најмању руку имале минималан утицај на ток борбених дејстава, као и на агресивну политику НАТО.
С друге стране, беспилотна авијација САД и даље представља озбиљан проблем за Русију, и то проблем на који, за сада, нема адекватног одговора.
Притом, препреке овде нису војне природе (као што то у неким другим ситуацијама може бити случај), већ искључиво политичке — одговор Русије на провокативна дејства Вашингтона лако може покренути спиралу удара и одговора са потенцијално катастрофалним последицама. Но, чини се да се ближимо тренутку када ће одсуство одговора постати једнако неодрживо.
