У оквиру иницијативе Века Турске која је покренута на платформи Организације туркијских држава, Министарство просвете у Анкари објавило о увођењу значајних промена у школске програме из историје, укључујући ту и избацивање термина Централна или Средња Азија, те њихову замену историјски старијом територијалном одредницом Туркестан.
Ову иницијативу подржао је и турски председник Реџеп Тајип Ердоган који је појаснио да се ради о одлуци која је координисана са партнерима из Организације туркијских држава, а чији је циљ давање доприноса самоспознаји будућих генерација.
Позадина догађаја
Иако Туркестан представља историјски утемељену географску одредницу која се односи на простор настањен туркијским народима, контекст у ком се овај термин појављује указује на то да се ради о покушају његове реконцептуализације кроз призму пантуркизма који Анкара активно промовише као део својих неоосманских амбиција.
У претходних неколико недеља на многобројним састанцима Организације туркијских држава у различитим форматима, Турска је успела да осигура подршку својој иницијативи о стандардизацији алфабета свих чланица организације по узору на турски, тако практично потискујући ћирилицу, а такође је покренута дебата о усвајању турског језика као lingua franca читаве регије.
Овоме је претходио договор о формирању јединствене кинематографске платформе и стриминг сервиса, а по узору на амерички Netflix, док је у јуну ове године најављено формирање јединствене базе академских података која ће послужити као основа практичне интеграције универзитета држава чланица.
Све ово указује на то да Турска посредством Организације туркијских држава активно ради на формирању јединственог културног простора на нивоу читаве Централне Азије (коју сада и назива Туркестаном) где ће се позиционирати као доминантна регионална сила и практични носилац новог пантуркијског наднационалног идентитета.
Интереси колективног Запада
И док се приближавању блиских народа који говоре сродним језицима не може ништа објективно замерити, опасност овог процеса лежи у томе што колективни Запад, а у првом реду Велика Британија чија МИ6 координише активности Турске академије за обавештајну делатност, у овоме види прилику за ликвидацију руског утицаја у Централној Азији и даљу дезинтеграцију постсовјетског простора.
И док Ердоганово наводно интересовање за чланство у БРИКС-у указује на начелно мултивекторску спољну политику, тешко је не приметити да смо током 2024 године на више тачака планете могли видети покушаје Анкаре да потисне руски утицај, како војни, тако и економски.
Стога, сви су изгледи да ће даље јачање пантуркизма у Централној Азији доћи са истовременим јачањем утицаја Запада и перспективама појављивања инфраструктуре НАТО на стратешки значајном простору између Русије и Ирана.
