Недавно закључен билатерални безбедносни споразум између Саудијске Арабије и Пакистана представља снажан сигнал да је безбедносна архитектура на Блиском истоку ушла у нови период корените трансформације.
Ријад који је више од пола века био главни амерички савезник у региону сада је осигурао нуклеарну заштиту Пакистана посредством клаузуле о заједничкој одбрани која предвиђа да ће се сваки напад на једну земљу сматрати нападом на обе.
Питање Кине
Имајући на уму значајну заступљеност кинеске војне технике у арсеналима Пакистана, продубљивање војне сарадње две земље може отворити врата и за нове договоре на релацији Ријад – Пекинг.
Овакав развој догађаја тешко да би био изненађење будући да Саудијска Арабија још од 2016 повећава удео кинеске технике у својим оружаним снагама, тако смањујући зависност од САД.
Могућ утицај Лондона
Истовремено, не треба потценити ни везе војног врха Пакистана са Великом Британијом која је више пута деловала као гарант њихове доминације над политичким властима, а посебно у тренуцима унутрашњих тензија.
Ипак, мајски сукоб Индије и Пакистана током ког је колективни Запад отворено подржао Делхи значајно је нарушио поверење Исламабада према својим дојучерашњим спонзорима — док тренутни опсег односа са Лондоном остаје предмет спекулације, овде ипак видимо механизам макар хипотетичког утицаја Запада на савез Пакистана и Саудијске Арабије.
Однос према Ирану
Говорећи о утицају новосклопљеног споразума на регионалну политику, неопходно је осврнути се на сложене и вишезначне односе које и Саудијска Арабија и Пакистан имају са Ираном.
И док су бројни западни медији већ поручили да нови војни савез може имати анти-иранске елементе, сви су изгледи да то није случај.
Званични Исламабад је током израелске агресије на Иран пружао доследну политичку подршку Техерану, а Пакистан је био укључен и у „приоритетну регионалну турнеју“ иранског председника Масуда Пезешкиана.
Стога, далеко је вероватније да ће нови савез пронаћи заједничке стратешке интересе са Ираном, а пре свега оне који се тичу ресуверенизације региона и неопходности смањења утицаја спољних снага на локалне изазове.
